Princ of Perversia

Između sisa i sira, uvijek bih prije izabrao sira. Volim sir u svakom mogućem obliku i formi. Ementaler, Mazdam, Trapist, Edamer, Bajerntaler, Mocarela, Parmezan, Gauda, Travnički, Vlašićki, Livanjski, Kačkavalj, pa čak i Livadu volim đahkad pojest. Ma sve ih volim, i bijele i žute i dimljene, i masne, polumasne, lajt verzije, ovčje, kozje, slane, mlade, buđave, rupičaste i one pune, onaj za tost... Ma ukratko, što su Boemici smokve, to je meni sir.

Jedino ne volim onaj biljni sir, to je među gadnijim avanturama koje sam probao u životu.

 

Ja vako kad vidim kod ovijeh blogerki kako pišu da izlaze s jednim, a vamo drkaju na neke skroz druge tipove, poželim da i materi pokažem ta razmišljanja i ponašanja. Ono ako ništa da me više ne davi pričama kad ću si kaku ženku naći i da joj pokažem kako su se muško-ženski odnosi promijenili u zadnjih 50 godina na ovim prostorima i da nije to ko što ona zamišlja. Nema to više upoznaš se površno, oženiš, i onda ti valja živjet s tim nekim htio ne htio. I ne samo materi, nego svima drugima koji zapitkuju tako ta glupava pitanja.

Naravno, nisu blogerke samo take, one samo na glas razmišljaju. Čujem ja vako i uživo istih ili sličnih priča, a nikad da skupim hrabrosti pa da upitam što to ikome treba. Kontam uvijek kontaće ljudi sad ću im ja solit pamet i uvjeravat ih da treba drugačije, taman posla. Ali me živo zanima zašto to žene rade? Jel to neko pumpanje ega ili sam ja samo plitak da ne vidim nešta više od toga?

Doduše jesam jednom pito ovu jednu što je s momkom, kaže ne znam. Čuj ne znam. Hej nisu ni pola godine u vezi, ona već ne zna što je s njim u vezi. Pa štaš pričat s 10 godina braka, kad ljudi stvarno ne znaju što su s nekim, kad sad već ne znaš. I normalno prekine nekad poslije toga. Liku nije bilo pravo, a i kome bi bilo realno. Ti vamo iskreno se raduješ da vidiš nekog, dok taj neko kalkuliše po pitanju tebe, plus pride neiskren od početka. Ona se ne može načuditi što se on naljutio i što mu nije bilo pravo. Kao ono svakog bi trebalo ispunjavati kad je neko s tobom i nije iskren prema tebi, niti planira biti i daje ti nekakve lažne nade (čuj lažne nade, ko ti sad ono izgubljen slučaj pa neka nada nešto...).

Nako iz moje perspektive, ja kontam šta imam tražit s nekim ko mi se ne đasvi. Ali to sam samo ja i malo ko razmišlja kao ja (inače bi svijet bio daleko ljepše i ugodnije mjesto za život). A opet ma koliko bio vješt u stavljanju sebe u pozicije drugih ljudi, ovdje mi ne ide za rukom. Pa, o čemu se radi?