Princ of Perversia

O ukusima se ne raspravlja... po njima se pljuje!


27.04.2017.

o no more half measuers...

Imaju neka dvojica-trojica malaca u teretani, srednjoškolci neki, koji su kao neki profesionalni sportaši. Ili wannabe profesionalni sportaši. Bar po mojoj skromnoj procjeni. Imaju čak i nekog trenera sa njima s kojim redovno rade. Nije da je sad svak sa trenerom neki profesionalni nešto. Sad ti imaš više tih tipova ljudi koji rade s drugim ljudima, tim trenerima, i nekako moš na licu mjesta skontat šta ko radi. Tipa imaš one trenere koji pomažu raji da bolje izgledaju, tih je najviše. Ili recimo onih koji su neki treneri/fizikalni terapeuti, pa su tu u neke medicinske svrhe i šta ja znam. Tačno se to može prepoznat nako po načinu na koji su obučeni i kako i šta vježbaju. Elem, ovi imaju tog nekog trenera koji izgleda nako stereotipno ko iz američkih filmova oni bokserski treneri, pomalo zapušten, neobrijan, škemba, old skul(a), ali zna on šta radi. Valjda.

I uglavnom imaju ta dvojica malaca. Ma nisu oni tolko ni mali kad čovjek malo skonta. I čujem ih ja vako ponekad kako pričaju o školi, te nisu ovo uradili, te nisu ono, ima dvicu iz ovog, ima dvicu iz onog. Mislim to je meni donekle i ok. Jer znam tako jednog momka koji je i u osnovnoj jedva prolazio. Mati mu dolazila na roditeljske i govorila da njega škola ne interesuje, da će postati fudbaler. I mali se ubio od treniranja i stvarno postao fudbaler u ovoj našoj ligi. Ali ako nećeš zapet sa školom, bar zapni s tim treningom. Jok. To se nešta zajebaje, fušere dok rade, gledaju da izbjegavaju vježbe. Ja sjednem na ono baciklo ili odem na traku, upgregnem se ko mazga, lije znoj sa mene, satrah se živ, gledam njega on ladi muda pored. I onda se mi čudimo što naši fudbaleri ne mogu trčat drugo poluvrijeme, a i ono prvo jedva, što nikad ne dobivamo neka takmičenja. Zajebo nas sudija...

25.04.2017.

o mahalanju...

Ja sam vazda mislio da me ljudi slušaju šta pričam dok sam vani. Ko ono ja nešto lafo bitan, pa sad me neko ima nešto slušat. I vremenom se to pokazalo istinitim. Mislim nije ni iznenađujuće uzimajući u obzir da je mahalanje ovdje životni stil i gdje je gledanje tuđih poslova norma, umjesto gledanja svojih i samo svojih. Što bi reko onaj jedan, u tuđi tanjir treba pogledati samo da vidiš da nije prazan.

Ali eto iako sam svjestan tog sveopšteg mahalanja, gdje svak sve zna, osim možda ko ti je obio auto ili stan, uvijek se čovjek nečim novim iznenadi. Neki dan se dogovorim s jaranom da malo procunjamo i eto naći ćemo se ispred njegove zgrade. I mi pored nakog smeća prolazimo i vidim ja nešto zanimljivo (što je sasvim druga priča), izvadim fontele i uslikam. Ma nije trajalo ni 15 sekundi sveukupno.

Nakon što smo se ishodali i vratili, i stanemo malo ispred njegove zgrade da popričamo. Ko ono pozdravljamo se, završne riječi, pa pričamo još po 2 sata. I tako mi nešta ćakulamo, kad eto ti njegovog komše, znamo se mi sa njim. Mislim on ga zna, prvi mu komšija, a i ja ga upoznao vremenom. I tako ti mi u neku priču, kae on meni šta ono ti slikaš po smeću, jel predmet x. Znači sve lik upratio. Haj što je upratio da slikam, nego i šta slikam. I još da mu je znat šta će mi. E nisam mu reko, baš sam ga zaebo. Pojede se on sad od muke što ja to tako...


Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu?


123


BROJAČ PERVERZNIH
220340