Ne znam šta je u meni tako šarmantno i privlačno, pa i pristupačno, ali ima nešto. Tome najbolje svjedoči broj ljudi koji mi se svakodnevno obraćaju na ulici išćući nešta mimo para. Evo baš kontam neki dan ja ošo u prodavnicu, nakav me strendžer ispituje koju bosansku kafu da kupi. Kontam se jarane baš si našo koga ćeš pitati. Par dana poslije toga me neki pita kako doći do stanice neke. Neki dan me neka gospoja pita kako doći do nekog udruženja nešta. Mene su ljudi i po Njemačkoj zaustavljali i pitali kako i dokle mogu doći, da im pomognem kupiti kartu i ko zna šta još što nisam razumio.
I ako je ovo ono nešto moje, drago mi je da je baš to...
