Princ of Perversia

Priče iz bilderhane.


09.08.2018.

o kurčevičenju...

Ima jedna kafana u koju sam ja volio zaći nerijetko. Jedne prilike bili nešto vani i u jednog drugoj kafani ne bi mjesta, šta ćemo kako ćemo, hajmo do tamo da vidimo šta je i kako, pošto je eto tu noć bilo haman otvaranje. Onako kad izanalizaram stanje, ponuda pića solidna, konobar isto tako, atmosfera ništa posebno, stolice malo neudobne za moj standard, kuhinja nepostojeća, rame uz rame s ventilacijom koja je čista 0. Tako da i nije nešto dobro kotirala od ovih stvari koje su meni bitne u tom ugostiteljskom smislu, pa je onako na prvu kafana imala blagi doviđento od mene što je meni ekvivalent možemo otić tamo ako baš baš nema nigdje mjesta.

Međutim u neka doba dođe nama konobar, kao gazda bi vas želio počastiti nekim pićem. Pa je poslije toga prišao nam i sam gazda, mi malo u neku priču, otkud on tu i tako. Kao oduvijek je želio takvu kafanu bla bla. Da ne pričam što je on onako mlađi lik, obim ruke mu nije ko obim moje noge, nit mu glavu možeš mjeriti uglomjerom. Meni je to nekako bila malo neobična slika za vidjeti, obzirom da su kod nas ti vlasnici ugostitelji vazda neke kriminalne kockaste glave. Da ne pričam da je to sve bilo baš onako fina gesta nekako, kao gost sam se osjećao prilično lijepo i cijenjeno. Neću reći da nam je to baš postala defaultna kafana, ali malo je reći da sam mu znao otići često.

I tako ti ja sinoć odoh reko malo vani i gdje ćemo šta ćemo, hajmo mi tamo. Došli, ima mjesta vani, super, sjeli i čekamo konobara. I nema ga i nema i nema. Dolaze ljudi poslije nas, on njih služi uredno, haj što im pića iznosi i donosi, nego bolan iznosi im nove stolove. Kontam možda je do nas, nije zapazio sto koji mu baš onako i nije u vidokrugu, pa jebaji ga. A i mi se nešto zapričali, pa mi nije hića. I on vako sto pored nas, donosi ljudima piće, ja njemu konobar, on se onako okreće ko da sam pojebo čitavu familiju. Nije on konobar, on ima ime. A vako malo za ovim stolom, malo za onim, pa ja fakat na prvu pomislih da nije konobar. I reče on kako se zove i eto reko možemo li mi šta naručiti i to. I on ono u fazonu kao ne može, što sam ja lijen, što je meni mrsko otići do šanka i naručiti bla bla.

Hajde ja isprva kontam možda je zaebancija neka, malo ne priliči ako je lik stvarno konobar, ali meni to generalno ne smeta, nisam ja nešto tip koji sve shvata lično. A s druge strane u neka doba života skontaš da nećeš biti neki koji će izumiti lijek za ovo ili ono, neko pomagalo ili ću napraviti revoluciju ove ili one vrste, prođu te te mladalačke furke, pa se onda fokusiraš na ove male životne bitke i izazove u smislu da bar nikom ne smetaš ili katkad katkom štogod olakšaš. Tako da ja imam tu tendenciju da s tim uslužnim ljudima uvijek prozborim koju, od taksista, preko prodavačica ovih ili onih, pa do konobara. Ne da to malo razbije monotoniju posla, nego ga zna na momente učiniti i zanimljivim (bar je tako bilo iz mog iskustva), ta ljudi su ipak društvena bića i vole pričati. Ima li umora, ima li zime, i tako te budalaštine, od kojih nikom neće spasti kruna s glave da ih izgovori. A i to dobro dođe u ovom našem društvu gdje ljudi uglavnom biraju neljubaznost u odnosu na ljubaznost, iako ti utrošak energije dođe tu negdje, a rezultati drastično različiti, što je meni uvijek bio svojevrsni fenomen. Pa tako i s ovim tipom, kontam se malo zaebancije nije na odmet. I ode on.

Kontam ja otišao da vrati neke čaše, sad će on, kad nema ti njega. I nema, i nema. Kaže ova jaranica odoh ja unutra da to naručim, ma reko sjedi bona, gdje ćeš, sad će on. Ode ona ipak. Vraća se s pićima i govori kako joj je taj konobar rekao da sam ja kurčevit. Heeej. Čuj kurčevit. Da je bar reko kurat, pa i nekako. Joj u meni odmah neka huja i nerviranje. Nije što on mene vrijeđa, bmk, nego što me vrijeđa kao gosta i ja mu još pride plaćam za sve to. I to još njoj nešto govori, mjesto da meni kaže. Ili da mi odmah kaže ne želim vas uslužiti, molim vas napustiti kafanu, ja bih reko udure jarane i vozdra. Pa haj sve to, nego kontam i ona maloprijašnja zaebancija nije bila u nekom šaljivom i prijateljskom tonu, nego eto on se ko meni nagovorio. I ne znam koji mi kurac bi i ostanemo mi tu da to popijemo i priča meni ona jaranica, a meni sve taj lik napameti. I u neka doba kažem ja njoj reko ne pada mi napamet da mu ikad više dođem vamo. Pa jarane neš me za moje pare zaebavat niti vrijeđat. Kae ona eto da popije, pa gonimo. Haj reko i reko ja ću mu to platiti i sve.

I uđem ja njemu unutra, reko jel ti možemo mi ovo platiti, ma može kaže. Reko nije tebi problem uzeti pare, kao što je problem poslužiti, on nako gleda. Reko jelde primaš ti pare od nas kurčevitih gostiju, on opet gleda. Reko jesam dobro rekao, jesi rekao da sam kurčevit gost, ili je bilo nešto drugo. I to su ti oni ključni momenti gdje on treba reći ma jebiga jarane izvini, ne znam šta mi bi, izletilo, nisam mislio, haj ja častim, šta bilo da ublaži situaciju. Kaže on meni ni pet ni šest ma jesi kaže bio kurčevit na početku. Dobro reko. Vidim vratio mi više kusura nego što je trebao, reko nisi ovo dobro naplatio i pružam mu ruku da uzme još para. A on ono kao bahato pa vratio sam ti više para, ko šta je problem. Hej bolan još mu pomažeš, on tako. Jel ti ono gazda. On me gleda. Ma reko jelde da jeste, kaže ja sam ti gazda ovdje, i to se nako prodera on na mene fino. Reko dobro.

Odem ja fino do gazde, zdravo zdravo, jesi ti gazda, jesam, smije se lik, valjda mu šega što ga zovem gazdom. Reko lijepo bi bilo kad ti konobari ne bi goste nazivali kurčevitim. On ono kao šta, pa eto reko, tako je kako je, on kao izvini. Kad eto ti i konobara, on meni nešto prilazi, kaže šta to ti pričaš i ko pošo da me dohvati za ruku. Ko tuko bi se on, šta li. Jaranica tipuje da je bio pijan, ja bih mu pak prije pripisao kakve droge ili trave. Kaže ona šta ga diraš, nemoj ga dirat, on se meščini više nje pripade nego mene. Ma reko evo govorim kako nazivaš goste kurčevitim, i to onako nek me svi čuju, ko ga jebe. I on eto kao ma nisam, ja fino došao rekao izvolite šta hoćete, reko bolan nisi me uslužio 15 minuta, tamo sjedim, zovnem ga konobare on meni eto što ga ja ne zovem imenom. Šta sad ja trebam znat imena svih konobara i gostiju. Smiruje onaj gazda situaciju, kao izvini izvini, ne znam stvarno šta mu je večeras, njega tjera tamo. Ma reko što se mene tiče uredu je, ja ti definitivno više neću marke ostaviti ovdje, nego da znaš ti za ubuduće. Izvini se on meni još par puta i mi svojim putem.

Hej bolan za moje pare da me zaebaješ, pa neće da može. I to mu bolan para i para ostavili, pogotovo ja koji mu je redovno naručivao najskuplja pića. Jer meni stvarno nije problem dati i više para, ako ću za to dobiti više usluge. A ne da platim petaka za Sarajevsko i ništa. Pa za te pare minimalno očekujem da se usput i priča anegdota o Selimoviću (Hilmi, nije Meši). A on mene još pravi budalom, vrijeđa me i govori da lažem. Pa jebo majku ovaj narod je stvarno blesav.

Poslije toga odemo u drugu kafanu, naručili pića, a i taj konobar nako znamo se s njim. Upoznali se sa njim jer je bio onako baš ljubazan, raja sve, malo stane popriča, malo se našalimo, jesi se umorio, malo šupljih priča, bla bla i svak svojoj kući. Jel ga košta nešto, ne košta. A da dobije solidnog bakšiša, vala dobije. I to samo zato što je ljubazan. Jebemu majku koliko smo posrnuli da plaćamo ljudima što su ljubazni. Ali eto, dobro njemu, dobro nama...



Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
316084