Princ of Perversia

O ukusima se ne raspravlja... po njima se pljuje!


23.02.2018.

o nekom feminizmu...

Iskače mi video nekakav, kaže stogodišnjica ženskog prava na glasanje. Ono od čitave ljudske historije, žene su imale pravo glasati samo posljednjih 100 godina. Ono sramota svjetska, muškarcima na dušu. Nešto na taj fol je glasila poruka, posvećena od strane neke američke feministikinje.

I ti onako kad sa strane gledaš, tako postavljene stvari, pa reko bi stvarno jesmo mi muškarci đubrad. Mislim eto stavimo po strani činjenicu da su žene mahom glasale za Harisa Silajdžića onomad, jer im je bio lijep i privlačan, pjesnik. Onda kad malo bolje skontaš i muškarci nemaju ništa duži staž glasanja. Ima ona predstava ili priredba ili šta je već, Prvi put s babom na izbore. Ali je šipak i njegov babo gledo tu predstavu. I babi prvi put da glasa. Ko je ba prije glaso. Ko sad ono muškarci su izglasavali silne despote, kraljeve, careve, faraone, a žene jadne po strani niko ih ništa ne pita. Ako se uzme u obzir da se partneri biraju po sličnosti, uključujući valjda i političke stavove, da se pretpostaviti da i nismo puno izgubili jer bi ionako glasali za istog kandidata, samo bi se sve moralo brojati duplo.

Ne znam što, ali mene takve stvari pizde. Iako sam recimo donedavno revidirao svoj stav glede feminizma. Švedsko prosvjetljenje. Ne znam ni jesam li pisao o tome, ali nije zgoreg ponoviti. Recimo gledam im onu kraljevsku gardu i tamo neka žemska. Smrzava se guzica isto ko i muške joj kolege. I ja tu i takvu jednakost i jednakopravnost stvarno poštujem. Ili recimo izlazim iz stana i zagledo se u guzove molera zbog kojeg sam našao preispitivat svoju seksualnost. Dok se dotični moler nije okrenuo i ukazala mi se zapravo molerica ili molerka. A taman mi bi sumnjivo što joj onaj radnički kombinezon nije bio do napola guzova...


Evo jedna pjesma što mi je Morgana poslala i rekla da stavim na blog pošto ona ne bloguje više.

22.02.2018.

o zaljubitisu...

Pričao sam vam o jednoj mojoj družici, s kojom sam jezdio po kojekakvim sarajevskim kafanama. Imali smo baš neku neobičnu sinergiju i dobro smo se slagali, gajili slične interese. Srećom, nije postojala obostrana privlačnost, ma ni jednostrana, ova seksualno-ljubavno-romantična, tako da je to moglo fercerati neometano. Ona je onako ko muško u ženskom tijelu ali sa ženskim pričama, ili je možda bolje reći ko žensko bez tipičnih ženskih preseravanja.

Ima ova jedna druga, s njom je uvijek neka drama dok izađeš. Hajmo u 7 tu i tu, haj. A ustvari haj nemoj u 7, haj u 7 i 12. Ustvari haj nemoj da idemo tamo gdje uvijek idemo i gdje nam je uvijek dobro, hajmo u neku zabit od kafane gdje moš popit samo sarajevsko i hajneken i gdje postoji velika vjerovatnoća da će nam biti bezveze. Ustvari nećemo ni tamo, hajmo negdje na limunadu. I kolač. I tako svaki put. I onda ja kažem haj ti bez mene, ja stvarno nemam živaca, vazda u nekom grču. A limunadu mogu pit i kod kuće. Ko da si mi rodica iz Švedske, pa ja te nešta moram vodat po gradu da ti upoznaješ nove stvari, poštedi me. S ovom prvom to nikad nije tako. Imamo svoje mjesto, još par rezervnih, vazda se nalazimo u isto vrijeme i na istom mjestu. I s istim ciljem u konačnici, malo u kafanu, malo se pojede, popije, nasmije mojoj novoj kolekciji šala i svak svojoj kući. Za 7 do 15 dana ponovimo i tako u nedogled. Dobro meni, njoj još bolje.

I sve je to ferceralo donedavno, dok nije upoznala novog momka. Taman prekinula sa starim, s kojim sam ja još imao i solidne odnose. Mislim solidne odnose u smislu da njihova veza ne utiče na našu dinamiku i obratno. A sad jel on mene gotivi ili mi je zavidan ili peto deseto mene realno ne interesuje. Sve dok je tim ljudima udure jedno s drugim, i nema nekih očiglednih malicioznih ponašanja tipa da je tuče ili nešta na taj fol, meni je svejedno kakvi su im partneri i ne petljam se u veze. Brate tiš bit sa njim, neću ja, ta se ja imam petljati tu. I elem nađe tog novog momka i mrka kapa. Niđe je. Ko da je u zemlju propala. Još se ja javim onako par puta, ma ništa. Reko ti zaboravila na mene, ma jesam kaže. Hej! Novi momak svetinja. Što žensko može prolupat kad se zaljubi, to ne može ni muško ja mislim tako. Mislim i muškarci i žene drastično poglupe kad se zaljube, mada bih rekao da je svako glup na svoj način. Ja sam si najbolji svjedok. I meni je stvarno drago kad se ljudi zaljubljuju, ja sam za ljubav 1/1, ali zaljubi se normalno. A ne ko kakva životinja, da ne vidiš ništa oko sebe. Da ne pričam o nekim izjavama i ponašanjima, tačno mi je ono pala u očima. Hajde što ona sebi to radi, nego što sam ja napravio momački zajeb u procjeni, to je tek priča za sebe. Mada nisam ja jedini koji se zajebo, pa me to malo tješi. I još joj ja to sve govorim, ma ono, ta ti znaš, nisi ti u našoj situaciji (nikad bio) bla bla priče.

I hajde mislim, ja stvarno razumijem i imam tolerancije prema toj mojoj zaljubljenoj raji. Razumijem da im je radije se ljubakat tamo s nekim novim, nego slušat kako dižem 140 na benču ili kako sam se hrvo sa dvije ženske u čokoladi preksinoć. Ali onda kontam niko od tih ljudi da razumije mene. Zapravo jedno od dva pitanja koja su mi promijenila život drastično nabolje su zašto bih ja nešto, tipa imao razumijevanja ako neko drugi nema prema meni (drugo je zašto ne bi moglo nešto). Brate ako sam uložio u neko druženje 3 godine života, i vremena i energije, pa minimalno što ne zaslužujem je da me se odjebe preko noći. Nazovi ga sujetom ili čim hoćeš, ali tako je. To shvatam poprilično lično. Jer meni se to svodi na ono družim se s tobom dok ne dođe neko bolji, a ne družim se s tobom jer si dobar, pa ako i dođe neko bolji biće to tu negdje. To mi je odrasli ekvivalent onog kad dvoje djece izađe vani i naiđe neki treći i kaže onaj drugi odoh ja s ovim trećim, a ti prvi ono ko ostani sam. Eto tako nekako. I meni je to nekako baš bezveze, čak i kao odraslom, mogu mislit kako je djeci. Tako da se osjećam malo povrijeđeno i glupo, iako nisam ja ništa kriv, nego je sve ona kriva.

Uzimajući sve u obzir, dotičnu sam prekrižio kao moju ekskluzivnu kafansku družicu, te ovim putem otvaram oglas za to radno mjesto. U privatne poruke možete poslat biografiju sa slikom i motivaciono pismo. Biografija treba da sadrži standardne informacije tipa koliko često zalazite u kafane, koje, šta pijete, koliko, kojim budžetom raspolažete (sirotice odbijam u startu, tako da nemojte ni pokušavati), gdje živite, s kim živite, bračno stanje, i tako, uobičajno.


Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
280672