Princ of Perversia

Priče iz bilderhane.


21.05.2018.

o Nori...

Joj u mene ovaj brauzer zaljubit u onu Noru, Ibsenovu (ili kako joj se već čoek zove). Kad god otvorim novi tab on meni preporučuje njen blog. Ja deletam, on se malo primiri, i onda opet. Ukine mi stranicu koju svaki dan čitam i stavi njen blog. Ja brišem on vraća. I taman se smirio do neki dan i nekog novog updejta. Ja otvorim novi tab, kad imam šta i vidjet...

18.05.2018.

o nekim tamo dešavanjima...

Gledam neki dan ona dešavanja u Izraelu i Palestini i standarno komentarisanje bosanskog average Joa. Od nekih pseudosaosjećanja i solidarisanja s patnjama Palestinaca do trebao ih je Hitler sve potamaniti. Otvoriš profile tih likova, standarno nakve slike Palestinske zastave, Izrael ovo, Izrael ono, citat ovaj, citat onaj, bla bla. Meni ustvari nikad nije bila jasna ta povezanost i zainteresovanost ovdašnjeg svijeta za anamo tamo ta dešavanja.

Da je što su muslimani, nije. Imaš muslimana kolko hoćeš u svijetu koji pate, pa nikom ništa. Evo recimo čitam neki dan o patnjama Ujgura u Kini. Njih Kinezi teroriziraju i ugnjetavaju na sve načine, tipa šalju ih u neke vaspitne kampove (da ne kažem logore) gdje ih za vrijeme ramazana tjeraju da jedu svinjetinu i piju alkohol (kao ono ako nije za ramazan, onda je ok). Brane im da poste, brane im da obavljaju molitvu, ženama određuju s kim mogu da se udaju, brane davanje islamskih imena (čuj islamska imena) i tako dalje kuća im bilo daleko. Dal je nekog briga za Ujgure i svakodnevne torture koje prolaze? Nije. Većina ljudi i ne znaju za njih i ne bi ih znala naći na karti, skupa s Palestinom. Nit ko stavlja zastave Ujgurstana/Ujgurstine.

Nije ni neka politička osnova, ne vjerujem. Dok su Izraelci govorili da će uhapsiti Miloševića ukoliko se pojavi bilo gdje na njihovom teritoriju, palestinsko političko rukovodstvo ga je pozivalo da slave nove godine i božiće zajedno.

Kontam možda je na nekoj ljudskoj osnovi, ono smeta ti bilo čija patnja i nepravda, što ima logike i smisla. Bar dok u idućem tabu ne otvorim vijesti vezane za ove migrante i vidim komentare kako to sve treba protjerat, šta će nam oni, bla bla.



Nekad friško poslije rata mi u školi dobijali paketiće. Kako sam ja bio onako plaho bolešljivo dijete, a nije da sam i sad nešto bolji, tako je mene mimoišla ta podjela. Ne znam ni ja kojim čudom se ipak nađe jedan paketić i za mene. Dok su svi drugi dobijali one paketiće u ukrašenim kutijama zapakovane, mene zapadne u nekoj poderanoj vrećici. Mojoj materi i ne bi baš pravo, valjda što me kofol učiteljica gotivila pa mi je mogla kakav bolji paketić ostaviti sa strane (mati ko mati), ali ja nisam mario. Paketić je paketić, pa kakav god. Vremenom će se pokazati da je u tom paketiću bila moja najdraža igračka djetinjstva (koja je preživjela jedno 5 selidbi, 2 puberteta, informatičku revoluciju, nebrojeno mnogo generalki ali ne i jednu poremećenu podstanarku). Ne znam ni odakle su došli, ali znam da je bilo ono od djece djeci. Nakvo tamo dijete, ili možda učiteljica koja je sve to organizovala, je imalo želju da pomogne i uradilo je nešto konkretno po tom pitanju. Nekim ništa, nekom sve.

 


Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
302486