Princ of Perversia

Priče iz bilderhane.


15.12.2018.

o odlascima...

14.12.2018.

o roditeljsvima u nas...

Nekad mi se čini da sve jebanije koje su zadesile ove prostore nisu skresale toliko krila djeci koliko ovdašnji stilovi roditeljstva. Ne znam to tačno ni definisati ni objasniti, ali mi se sveukupno čini pogrešnim i totalno i van vremena i prostora i okolnosti na kraju krajeva. Čitam baš neki dan status neke trebe koja se onako obazire na samo jedan segment toga svega. Da sam bio vrijedan, ko što nisam, pa da sam o svemu ovome zapisao kad sam i isti pročitao, ja bih sad taj status mogao kopirati. Ovako ostaje neka moja interpretacija i sjećanje svega.

Elem svodi se na taj famozni odlazak od kuće gdje zapravo djeca i ne idu od kuće jer im roditelji grade famozne bosanske kuće na tri sprata bez fasade. Jebo majku izmislili svoj arhitektonski stil. Ono ko eto ja mu nagradio i sagradio da ima gdje, a njegovo je samo da opremi sprat. I onda ako se neki drznik slučajno odluči da neće živjeti iznad roditelja, a po običaju je to muško dijete, onda kud će on, ode na veresiju pored gotovog kući. A sve mu kaže obezbijeđeno. Samo eto da opremi sprat. Bezobrazan još ispade.

Ima kaže svoj sprat, šta hoćeš više. I ulaz svoj, to je glavno. Ako imaš svoj ulaz imaš i svu privatnost, to je ta neka logika. Hajde ja mogu to razumijeti s neke ekonomske strane, ali mi se čini da puno češće preovladava taj neki roditeljski stil gdje bi oni da drže mladunče na oku. Žensko dijete ko i može otić od kuće, nek je ošmekava snaha i snahac, ali muško mora biti na oku. Eh onda je ta treba nadrobila malo i feminizma tu, pa kobiva ako još imaju dijete, pa jel vako, pa jel nako, pa ako je bolešljivo onda mu materešina ne zna ni supe skuhat, ni ništa. Ma ima i toga, nije rijetkost.

I u suštini ti dobiješ nekog mlakonju koji živi kod matere do kraja života, nečijeg. I u suštini nikad nije ni otišo od kuće. Pa moraš malo ohanut od materine sise ako hoćeš da ima čovjeka od tebe. I vrlo je teško to sebi priznati i natjerati se na sve to. I štaš ti na kraju od takvog nekog očekivat? Taj da se buni nekom šefu zbog uslova rada ili državi zbog nameta. Jaštaće. Taj ni kući ne smije ženi promijeniti kanal kad gleda seriju kamol šta više. Kako će kad nikad ništa nije ni naučio. A sve polazi od kuće. Odnosno u ovom slučaju nit polazi nit odlazi.

I to je taj balkanski roditeljski protekcionizam koji nam je svima medvjeđa usluga. Ja ne mogu reći ni da moji nisu bili takvi, branili me i štitili od svega i šta ja znam. Sreća je bila nako da sam ja svojeglav i ters u nekim stvarima bio, pa se nisam upizdio totalno. Ali ne mogu a da ne primjetim koliko me to generalno u životu uljuljkalo i koliko mi se teško maknut iz zone komfora i kako malo poduzetništva mi u životu treba da bih ostvario naumljeno. Što bi reko Alfred jedne prilike Betmenu, padaš da bi naučio ustajati. Mislim ne mogu ja ni zamjeriti svojim roditeljima na svemu tome, bar ne više, prije ko i jesam malo. Ustvari dok mi mati jedne prilike rekla ja sam tebe odgojila najbolje kako sam znala. I štaš ti njoj reći na to, pravi onaj neplanski verbalni majgeri.

S druge strane raduje me da su mi se ove rodice okrenule malo drugačijim stilovima roditeljstva, pa kontam to bi mogao biti dobar poticaj ali i solidan model ponašanja i meni sutra. Recimo ova jedna dobila malog đetića i odgaja ga onim šveckim metodama. I ona i čovjek joj porijeklom s ovijeh prostora, danas dobro asimilirani Švedi, uče i odgajaju dijete po onim švedskim knjigama. Recimo mali spava bez ikakijeh čarapa i kapica i šta ja znam, nako u majici i šorcu, bos, i povrh svega otkriven. Oni se fino ušuškaju, ali dijete otkriju. Po kiši obavezno hodaj, navuče mu one gumene čizme do koljena i kabanicu i stoji nako na kiši da kisne i da se navikava na to. A ona teta iz vrtića fino ispod nake strehe dok on kisne.

Snebivali se svi isprva, pa gdje će to tako, šta će, kako će, pa onda svi skontali da to ipak tako treba. Bili ovdje ljetos i nađem mu ja jednu mlađahnu dadilju da ga čuva, šta da vam kažem imam poznanica (i) u tim krugovima. I normalno mali se otkrio, ona ga pokriva, on se kmeči i plače vruće mu. Kaže ona meni zima. Reko eto ti se bude materinski instinkti. I mene tako mati, ja ljetno dijete i usred ljeta oni mene u skafander obuku. Čuli to tako treba. Nikad ti ne znaš od kog se čuju te budalaštine, ali čuju se. Jarane ako ćeš živjet u Skandinaviji onda se i privikavaj tamošnjim uslovima života. Što kaže onaj jedan u Sarajevu u ratu puca se na sve strane, a raja hoda okolo. Ali kad kiša padne, niđe žive duše. I onda skontaš da je to sve do odgoja, nemoj, pokisnut ćeš, nahladit ćeš se. Ja sam isti taki ovdje, kad kiša pada, ma puškom me moraš tjerat. Ali recimo kad sam bio u Švabiji, i to onaj sjever gore, to pada i kiša i snijeg i mraz i leden vjetar duva sve u isto vrijeme i ja nekako hodakam i nije mi problem. Ali opet ne pamtim kad sam posljednji put stao u lokvu. Probo jednom ko mali, mati odmah rafalno nemoj da bi to ikad više i hej do dan danas meni ne padne napamet da malo ono prolokvam se. Da je lokva ne znam ti ni ja kolko plitka i da sam ti u ne znam kako dobrim cipelama, kakvi, ja ću ići okolokole pa makar. Baš neki dan se vraćam ćiku i kiša ona rominja i nakva lokva i ide neka batre i pravo u onu lokvu, ma ni trznula se nije. Još joj zabavno. Gledam ja. I onda ona skonta da je gledam. Meni ko i bi šega kasnije. Valjda je i njoj...

 

Noviji postovi | Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
336503