Princ of Perversia

Priče iz bilderhane.


06.01.2019.

o lošim pivama...

Pisao bih, a ne znam odakle tačno da krenem. Ni gdje da stanem.

Recimo imam problema s leđima. Prošla godina je stvarno bila katastrofa po pitanju mog leđnog zdravstvenog stanja. Hajde što sam ispo glup u bilderhani i samom sebi podapeo, nego recimo prije mjesec mi se desi da sam lopaticom samom sebi ugnjavio neki živac u leđima prilikom... pa da ga jebeš ne znam ni ja kako se desilo. Za veliko čudo ali su mi one kreme pomogle (inače nikad ne djeluju). Kraj godine i evo početak su nastavili obećavajuće, tako da je meni zagarantovana jutarnja leđobolja uzrokovana nečim što se naizgled zove krevetom. Znači svako jutro kad se probudim, ko da me neko nakim motikama mlatio po leđima. I ha ustanem iz kreveta prođe, pa eto kobiva tome da se radujem. Kontam se nekad što je Ahilu bila peta meni su meščini leđa. Malo li je što nose svu težinu ovog (mog) svijeta, nego de još da ih handrimo.

S druge strane odem i na preporuku jedne, sad već bivše prijateljice, kupim pivo. Kada sam bio prije neke tri godine u Dojč, govorila ona meni moraš probati Porter pivo. I ja tražio i tražio, i normalno nisam našao. I malo mi ko i vokri bilo jel. I prođe otad i šes Bajrama, mi se više i prestali družiti, i je li ja u prodavnicu kad ono pivo. Ja sav važan uzmem, ne jednu flašu, ne dvije, nego četiri. Znači u životu ništa odvratnije nisam pio, a pio sam i pivo od borovnice. Ukratko rečeno pošećereno pivo. Ima više šećera nego alkohola u ovom govnetu. Ja što me zajeba ženska, i to u sudijskoj nadoknadi. Ovo trebat davati onim alkosima ko terapiju da prestanu.

Uskoro mi dolaze na naplatu neke zajebancije od prije. Pozitivno u svemu tome je što ću tek za neka 2-3 mjeseca skontati, pošto mi toliko otprilike treba da se dozovem, koliko sam uistinu zajebo samog sebe i kako tek trebam glup ispasti. Osjećam se ko da sam s onom Sandrom Bulok u onom filmu s onim autobusom bez kočnica i kako samo čekam kako ćemo se sjargati bez nekog hepi enda, ono čekaš samo da dođe. A onda ću o svemu tome brinuti i nervirati se nekad za ta 2-3 mjeseca ili koliko mi već treba da skontam koliko sam bio glup onomad.

Ne znam koji mi racku bi pa upalih one nake serbske ratnopatriotske pjesme iz prvog poluvremena devedesetih, ono Roki Vulović i kompanija, ali u nekoj synthwave izvedbi. Možebit da mi je podsvjesno ofalio Pravoslavni. Nema ga u gostovanjima unazad par postova, pa sad vikend ovaj, pa onda njemu ide onaj Božić, pa Nove godine, pa ovo, pa ono. Elem, što je najgore svidi mi se...
02.01.2019.

o epitafima...

Ni kad mi je šefica rekla da mi je solidan njemački (paša moj solidni), nije me nešto posebno dirnulo. Oguglao sam na sve forme komplimenata, te zgodan, lijepih očiju, lijepog osmijeha, velike kite, duhovit, pametan, vaki, naki, you name it, I've heard it. And I don't care. Jedino što priznajem od komplimenata i doživljavam kao take, i čemu se stvarno istinski obradujem, i što mi baš baš laska jeste kad mi neko spomene šta sam ja nekad davno rekao u nekoj prilici. Pogotovo kad uzmem u obzir koliko se toga ja nagovorim, pa još koliko toga svega nazaboravljam, i povrh svega koliko me ljudi obično ne slušaju ništa dok pričam. Tako da kad mandrknem i kad me nadživite, sjetite se ovoga jer ću ja em zaboraviti em će biti kasno. Meni na epitafu nek stoji odustao više puta nego što je pokušao...

 

Noviji postovi | Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
341690