Princ of Perversia

O ukusima se ne raspravlja... po njima se pljuje!


25.06.2017.

o ramazanskim čudima...

Kad počne ramazan, obično onaj neki portal objavi onu neku priču o onom nekom fejsbuk hodži, jal Veliću, jal Bugariju, ko će to više popamtiti. Pa onako metnu neki klikbejt naslov, zaustavila ga policija, a ono što im je rekao zapalilo je čitav region FOTO/VIDEO. Znači region zaboli neka stvar za bilo čim, a kamoli za nekim naslovom nekog irelevatnog portala. A on im reko merhaba ili nešto tako, a ono policajci bili Srbi ili nešto tako glupo ha ha ha, pi hi hi. Ali nije to ta priča.

Ova je priča, a čitao sam je meščini i prošli ramazan (možebit i onaj prije njega), kobiva zaustavi njega policija u četiri ujutru. On se vozio autom jel, i eto kobiva rutinska kontrola, jeste šta pili, a njemu tamo sviraju neke ilahije i kaside*. I on s policajcima malo u priču, eto kako vam je, a oni se živi nahvale kako im je super raditi za ramazan, nema tuča, nema pijanih vozača, nema onog sitnog kriminala na ulicama toliko, nema drogera, nema pucnjava, nema obijanja, nema otimanja, ma nema šta nema. I kobiva njegova poruka je kako je ramazan zbog toga divan. Što ja ne sporim, ali vala ne mogu da ne primijetim da za ramazan poste, pa neću reći isključivo jer sam negdje čitao i o nemuslimanima koji poste za ramazan, ali recimo uglavnom muslimani. Što znači da ti muslimani kad ne poste, bave se sitnim kriminalom, voze pijani, marišu se međusobno, pucaju jedni na druge i šta ti ja znam.

Neizostavna priča, kao i ova gorespomenuta, ko će šta će i kako će ko poslije ramazana. Kobiva poste jedan mjesec, pa se vraćaju pucanju, pijanoj vožnji, kurvalucima i tako dalje i tako bliže. I to je sad ko licemjerno, ne valja to tako. Vala ja nešto ne vidim logiku i računicu po kojoj je bolje da su ljudi griješni i ološ 12 mjeseci godišnje, nego 11 mjeseci. Niko od nas nije savršen, idealan i uzoran ni otac, ni brat, ni sestra, ni mater, ni komšija, ni student, ni padobranac, ni radnik, ni poslodavac, ni ništa živo svih 365 dana u godini. Neko je nešto 200 dana godišnje, neko 300, a neko vala jedva nabere i onih mjesec dana. Umjesto da kažu bravo, vidiš da možeš, oni ga iznapadaju što nisi vazda taki. Kolko god da si dobar, ne valja. Pa normalno onda da se neš ni trudit više. I još ga uzmu davit gdje će i šta će za Bajram, u kojoj će kafani gledat koju polugolu pjevačicu. Vala ko ga naposti 30 dana i suzdrži se od svega lošeg, iako se kod velikog broja ljudi taj post svodi na puko neuzimanje hrane i pića, a ja mislim da će mu Bog oprostiti što u kafanu da zalomi i sve proslavi.





*jelde kako vazda idu ilahije i kaside, nikad da neko sluša samo ilahije, il samo kaside.

24.06.2017.

o frizurama u Srba...

Pričam večeras s ovom jednom i priča mi kako na poslu radi s nekim Srbima. I pitam je ja jel imaju onu rusku frizuru, kaže jes kako znaš.

Primijetio sam da kod Srba, bar ovih u Šumskoj, postoje (samo) dvije vrste frizura. Jedna je ruska, druga je na keca. I to je to. Recimo kad prohodaš Sarajevom, pa to bolan hoš dugo, hoš kratko, hoš pramenove, hoš ciganske pramenove, hoš ono nešto izbrijano sa strane, hoš ono ko vreća smeća na vrh glave, hoš pundže, hoš repove, hoš dugu kosu, hoš ćelavo, hoš onu četku na glavi, hoš obrijano, hoš čupavo, hoš neuredno, hoš uredno, hoš ko Hitler, hoš ko Karišik, hoš dredove, ..., ma nema šta nema.

Meščini da se generalno ne posvećuje toliko modi koliko recimo u Sarajevu. Da li je to iz finansijskih razloga ili je neke druge prirode, ne znam. A i da znam, da napišem, ljudi bi rekli Medina vaka Medina naka. Baš sam nako pričao i s drugim ljudima, da ne bude da ja nešto izmišljam, i slična su zapažanja. Donekle smo saglasni u tezi da je uzrok tome nedostatak urbanih centara. Ne sjećam se da sam imao slična zapažanja iz Beograda, a pogotovo Novog Sada. Valjda će se Pravoslavni očitovat. A onda opet kontam eto bio sam po drugim manje urbanim sredinama, ovim federalnim, evo recimo u Konjicu. Meni je Konjic inače jedno od dražih mjesta u ovoj našoj prokletiji. Pa nisam nešto primijetio takve trendove. Ma otvoriš po fejsbuku, gledaš profile, tačno po frizuri znaš ko je iz Istočnog Sarajeva, a ko iz (bliskoistočnog) Sarajeva.

Sjećam se jedne prilike odem ja u Banja Luku na neku konferenciju ili šta je već bilo, ni ne sjećam se. Znam samo da sam završio kod onog efendije Čamdžića na iftaru. Elem ljudi iz Mostara, Sarajeva i Banje Luke. Majke mi tri svijeta različita. Mostarci odreda u šorcevima i papučama, nakim raskopčanim košuljama. Ko da su na plažu pošli. Mi iz Sarajeva spickani, ko da smo na reviju pošli, manekeni, to košulje i odijela, bez obzira što je vani (a i unutra) jedno 38 stepeni. Ovi Banjalučani nekakvi... pa ko ono kad naš svijet ode na vikendicu. Neka ona nepopeglana polo majica bespogovorno utrpana u neke stare izlizane pantole i obavezno neka od dvije gorespomenute frizure. Na nogama normalno neke tene, bonus bodovi za bijelu boju i što veći vazdušni đon. Da je do para, ne bih reko. Bar danas nije skupo kupiti kvalitetnu odjeću. Možda je do frizera. Ne znam, nisam pametan...

Možda će nam Kamičkova objasniti o čemu se tačno radi...


Noviji postovi | Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu?


123


BROJAČ PERVERZNIH
230302