Princ of Perversia

Priče iz bilderhane.


08.05.2018.

o KCUS...

Nakanilo se nešto u meni, protuinstinktivno, ipak djelovati na temu mojih ranijih pisanja u vidu uklanjanja mladeža odnosno bradavica odnosno nevusa odnosno ne znam ni ja više koji je pravi termin. Kako sam ono bio kod doktorice glede išijasa, pita ona mene eto jel to to. Haj reko daj uputnicu da gonim gore da vidim šta je to, ponadan da se to može ukloniti brzo i bezbolno jer me nervira i smeta mi.

I dok sam ja čeko da bude finog vremena, nije što mi je mrsko gonit po kiši, nego što me ovo govno boli, tako se i to razvuče. I taman jedan dan da prokoncam zube malo i izvalim naku plombu koju sam sedmicu prije uturio. I haj kontam taman usput mi je gore, odem malo zubaru (taman me ona moja seka malo oraspoloži), malo onim i vozdra. Ja sve isplaniro. Šipak, ona moja seka na odmoru, neka druga mi čaprkala po zubima, na nakim raspadajućim stomatološkim stolicama, nije baš bilo ugodno.

I haj, zgotovim ja to, odoh reko više gore, mogla bi mi i isteći ona uputnica. Zraknem ja na guglu đe dođe ta klinika otprilike i onako po sjećanju pođem da je tražim. I stvarno dođem do onog nekog ulaza, sve po planu. I hodaj i hodaj i taman dođem do te navodne barake đe bi to trebalo biti, kad kurko. Nema ništa tamo, zaključano, unutra se sve raspada. Odem ja do prve najbliže klinike reko trebaju mi ovi, ih, oni su ti neđe na kraj kompleksa. I hodaj i hodaj po onom suncu, s mojom polufunkcionalnom nogom, traži tu govnarsku kliniku. Zađem u naku uličicu, nake dvije žene tamo, kae ti si jaro zaluto. I meni se čini. Pa se vraćaj nazad niz tu uličicu, pa u neku drugu uličicu. Niđe usranog jebenog znaka i putokaza da napiše idi tamo konjino jedna, nemoj lutat ko hajvan. U tržni centar uđeš u kojem ti je sve na izvolite, pa imaš putokaze i smjernice, samo na našem kliničkom centru nema jer se podrazumijeva da si rođen pametan i da sve znaš.

I lutaj i lutaj i traži, pitaj ovog, pitaj onog, kaže ma to ti je kod one tamo neke klinike kako ne znaš gdje to. Kao možda ne znaš gdje je klinika x, ali znaš sigurno gdje klinika y, pa je to jedno pored drugog. Nakon jedno pola sata lutanja i traženja tamo, nađem ja kurčevu kliniku i odem na kurčevu recepciju gdje me dočeka kurčevita sestra. Htio sam ja ranije napisat post o njoj, ali eto nisam, jer sam je prethodno zvao telefonom. Ja nazvo, ni da kaže izvolite, dobili ste kliniku tu i tu, kako vam mogu pomoći, nego onako ono halo i šuti, pa reko dobar dan, i ona šuti, umjesto da pita šta hoćeš, pa ja pitam jesam dobio kliniku, kaže koju. I odem joj ja i uživo je isto tako antipatična i odiše nekom neljubaznošću i poče mi rondat što je meni neovjerena ona uputnica i sad će oni meni naplatiti pregled bla bla. Naplatiće mi kurac, pomislim, a kaem ma neće oni meni ništa naplatiti, doću ja drugi put. I one papire i preko vrata. Došo kući, stopala ko somunčići.

Elem, dođe danas i ja u dom zdravlja da mi ovjere. Jedno 38 minuta u redu sam stajao, bukvalno da mi lupi pečat i napiše ime i prezime i adresu. Tu sam ja već bio popizdjeo, prođe mi bolan pola dana čekajući u redu. A one babe i dede bolesne sve ti priželjkuju smrt jer stoje iza tebe u redu, a meni ne pada napamet da ih puštam prije sebe, jer i mene noga boli i ne mogu da stojim i meni se žuri više nego njima, jer su se oni naživjeli i proživjeli svega, a ja još ni od matere nisam otišo.

I odem ti ja opet gore, kontam hajde bar je sad lakše, jer znam put i neću trošit puno vremena da nađem. Ali avaj. Dođem do onih vrata gdje sam prošli put izašao i ona su zaključana. Katanac ogromni. A da ih preskačem s jednom polufunkcionalnom nogom koja izaziva bolove u nekim čudnim pozama ne dolazi u obzir, tako da sam ipak odlučio tražiti neki drugi ulaz. I tako i bi, pola jebenog sata sam tražio izlaz iz nakve zgrade. Znači da tamo izbije kakav požar, a nije nemoguće obzirom u kakvom je stanju infrastruktura, ja vam garantujem da bi bilo bar jedno 100 mrtvih glava. I to iz jednog jedinog razloga, a to je što je problem postaviti negdje naljepnicu za izlaz. Eto ne moraš ni ono svjetlo ni ništa, samo onu naljepnicu izlaz i strijelicu i vozdra. Hodaš kroz nake tunele i koridore, iz ovog dijela zgrade u onaj, tamo ga, vamo ga, nikad izać iz govneta. I kontam možda je do mene, možda sam ja duduk ovdje, ali nije, bilo je i drugih ljudi koji su lutali i pitali (se) gdje izlaz.

Ugledam ja sunce, pojma nemam gdje sam. I opet traži i traži i lutaj tamo. I to sve zbog usranih zaključanih vrata. Mi smo društvo koje ima fetiš na zaključavanje vrata. Jedan ulaz/izlaz i zaključaj sve ostalo da se ni melek ne može provuć. I nađem ja opet onu moju kliniku i opet ona neljubazna nešto ronda kako ona mora raditi, pa onda poče da me unosi u sistem, a kucka ono jednim prstom po tastaturi. Dođem na red, kae šta je bilo šta ti treba, ma reko tre... e nisi ti meni ovjerio, ne mogu ja tebi ništa. Ma kontam se jaranice ne mogu ni ja ustat s ove stolice više. Nešta moraš neke račune plaćat nešto idi u neke druge zgrade pizde materine. Haj ko eto da ona mene ipak pregleda, šta ti je, ma reko evo ovo, ih nije to ništa, de skini se, ja se skino, ona zvjernu sve, ma nije to ništa opasno, eto. Pa  reko morel se to ukloniti, može ali hirurški. Idi kaže to u neku tamo zgradu i ovjeri opečataj i vrati se i dobićeš nalaz. Pregled trajao čitavih 47 sekundi uključujući i moje skidanje i oblačenje.

I ja šta ću preko vrata i idi traži tu neku zgradetinu i oni mi tamo kofol da opečate. E znači ono kad se umeljaš tintom po rukama u školi i onda ono obrišeš kofol od papir, e tako pečat, nit šta vidiš na njem nit kog đavla, i nešta ono kofol šarne na papiru, i vrati se nazad da dobijem papir na kojem piše nije mu ništa, ali može ovo ukloniti sve ako hoće, a i ne mora. Znači dva dana letaj gore dole, smorio se ko konj, zbog nakvog minijaturnog pregleda i na kraju ne dobijem što sam htio. Sve mi je jasnija ona da je zdravlje najbitnije u životu, i to nije što ćeš biti bolestan, nego što ćeš se morat zajebavat s doktorima i administracijama i lutat po neoznačenim kliničkim centrima. Nikome se ne ponovilo...

03.05.2018.

o anketama...

Može i kola mjesto pive, ko ne pije. Eto baš me zanima...


Noviji postovi | Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
302486