Princ of Perversia

Priče iz bilderhane.


08.08.2018.

o Brajloviću...

Došla ova dijaspora, pa onda de svaki dan neđe hodaj u kafanu i po restoranima i hotelima i poslastičarnicama. Ne mogu ja to. Ja iziđem jednom dvaput u mjesec, meni dosta i kafana i izlazaka i ljudi, ukratko život mi se zgadi. 

I haj ko gdje ćemo, eto oni bi kod onog Brajlovića, imali nakih pozitivnih iskustava s njim u dijaspori neđe, pa eto kobiva da vide i ovdje kako i šta. Kažu da je on nako pravi domaćin i da baš voli skakat i ugađat ljudima. Tako i ja isto, ali samo kad cugnem. A opet s druge strane kad malo cugnem, za razliku od drugih ljudi kojima se sve sposobnosti naglo uvećaju i poboljšaju (ili bar tako oni misle), ja pak nisam baš ni za šta, ponajmanje za ugađanja. Tako da je to moj jedan lični i svojevrsni paradoks. No dosta o meni. Kažu taj čova živi za tu hranu i te restorane i ugađanja i meni je to nako baš zvučalo super na prvu. Kae naručiš 10 ćevapa, on ti tutne 12 i tako taj fol. Ono ne štedi nešto, i ja baš to volim kod ljudi, kad mi ono ne gleda da me ne utrpava u nekakve sitnice i nešta, umjesto 200 grama on mi podvali 195 jer zna da neću vagati i konta joj jesam ja neki biznismen i ugostitelj, a tek što sam ih zajebo. Ma jebote, takvim bih radije dao pare bez da im išta pojedem tu. A čuo sam za ovog i da ovako ovi malo poznatiji vole otić kod njega, pa konta čovjek ne bi oni išli da nije bezveze. Čak smo i sreli jednu estradnu zvijezdu tamo, ali je ne bih imenovao.

Došli mi tamo, sve puno ko upaljač. Bar pola gostiju oni nindžarapi. Ma kontam se ja nek ljudi nose šta hoće, meni stvarno ne smeta, ni golo ni zamotano, ali ne mogu da se ne zapitam kako im se da poslije svakog svakcatog zalogaja podizat onaj nikab. Uglavnom nađu oni nama mjesta, kontam se ja ovo obećava. Eto ti konobara, šta ćemo kako ćemo, de ti nama meni pa ćemo da skontamo. I nema ga, i nema, i nema. I otmemo mi s nekog drugog stola i gledam ja one cijene, pa vala nije ni jeftin. Normalno ja gledam šta je najskuplje. Kad me tako već zovu, a ne priliči reć da neću, ne mogu ili ne želim vani, onda bar tako da naručim šta je najskuplje. Pa ili će me prestat zvati eventualno ili će svi kontat da sam ja neki ekstravagantni dingospo što živi na visokoj (trećoj) nozi što bi rekla jena blogerka.

I tako i bi. Oni se nešta premišljaju šta će kako će, reko de ti meni jedno vopi i stejk, amerikan stajl. Moš ti voljet ne voljet Amere kolko hoćeš, ali vala onaj barbekju stejk i siks pek im je izum samo takav. Kaže lik ne radi nam roštilj. Ustvari radi, ali su kae radnici jal na pauzi ili štrajkuju, ili šta već bi. Kao biće, ali tek vako za jedno sat ipo. Hej ja jeo jutros nekad i spremo se za to govno čitav dan koje je kao trebalo biti ručak ali ovdje svi nešta vole kasniti, pa je to na kraju ispala večera, a ovaj ga još dodatno zabiberi, pa nije ni večera nego druga večera. E moš mislit znači odeš u roštiljdžinicu i on ti kaže ne radi nam roštilj. I još pride smrdi onaj sumpor na sve strane, pa da sad moš zvjerlat u prirodu (kad već ne možeš u ljude), ne moš ni to.

I šta ćemo, eto ima on nake janjetine, hoćetel toga, pa daj kontam se šta bilo, gladan sam ko ovca. Kao ništa se ti ne sekiraj, saćemo mi nešto skontati. Kad eto ti zemče za jedno 15 minuta, donosi nam neku platu, kao loma kajmaka, malo sira i nakih pogača. Pogače vruuuće, onaj sir travnički dobar ko išta, kajmak isto. Topi se u ustima sve. Sklepamo ti mi to, ono nit bi dosta, nit šta osta.

I ode stari da lobira tamo za moj stejk, on se ko i zna s tim Brajlom, pa da oni meni to kao preko štele naprave. Moš mislit dokle je došlo. Vala što se mene tiče ne mora se peglati, ali ja đahkad pustim tako starog da mi nešta uradi i završi, što bih mogao i sam, ono da se on osjeća bolje. Kaže sav važan sve sam ti ono završio tvoje. Haj reko.

I u neka doba počeše oni donosit hranu i stvarno nako krkanski tanjir i na njemu ona komadina mesine. Meni prvom. I uzmi i cjepaj onu hranu, štaš. A nakav tup nož, kontam se da noktima ono čopam lakše bi išlo. I odmah ti taj ugođaj nije čemu. A skupo ko išta. I nako kad se zagledaš malo bolje u onaj tanjir, jes on nako pun, ali pun bolan trava i salata nakih. Malo ti narenda kupusa, malo ovog, malo onog, i eto pun tanjir. Pomfrita stigneš nagurat u džep kolko ga je ušićario. Ma i ono meso vala nije čemu. Haj što sam jeo boljih, nego što su svi odreda bili i jeftiniji. Jesam ja sve pojeo, ali da mi je neki ćejf bio, i nije vala.

Al kad donese račun, e tu su me vala plaho razočarali. Haj što je račun bio neke dvije joje (što je još i bilo prihvatljivo obzirom koliko nas je jelo), pa haj i što mi je naplatio politre Sarajevskog petaka (pa za te pare dobiješ politre Paulanera i još ti gratis dođe ona plava sisata Bavarka u dirndlu), nego bolan što nam naplati onaj kajmak sveskupa s onim pogačama. Ne znam šta mi je gore, što je to sve naplatio, koliko je to sve naplatio, ili što je to uopšte donio bez da je iko to od nas naručio. He ba pogače mi naplatio. Marka pogača. Ja kontam eto ne radi mu roštilj, pa čovjek malo da nam kompenzuje. I zbog pešest marona za pogače i još toliko za kajmak neće me nikad više vidjet u svom restoranu. Na čem je on izgradio reputaciju, da me strpaš u bure i gurneš niz brdo ne bih znao.

Bila neka maca, ja joj dao malo one janjetine, čitavu noć se oblizivala.

06.08.2018.

o svadbi...

Završim u subotu na jednoj svadbi. Gostiju odsvud, baš ono pravo internacionalno, Kurdi, Iranci, Grci, Bosanci, Švabe, Švedi, Holandezi, Amerikanci i ko zna odakle još, a da nisam stigao sve izmahalati i sa svima se izminglati. Bio je čak i jedan jevrej, reko kako se zoveš, kaže David. E kontam se ma nemoj, reko da ne radiš u kakvim finansijama, kaže kako znaš. Holandez popio dvije šljive, lijeva noga desnoj podapinje. Nagovaro ga ja još da pije, nije smio. Reko Irancima da bih baš volio posjetiti Iran, odakle ste gdje ste, nabrajam ja onako gradove koji mi padnu napamet, oni oduševljeni. Kaže svi kontaju da smo Arapi, ma reko vi i Arapi niste ni slični, salve oduševljenja. Pa čak je i jedan Hercegovac bio. Oprali se na ruke. Kaže ona jedna Švedijanka meni jao nisam znala da si ti tako duhovit. Pa mi kasnije govori nisam znala da si ti tako visok. Ja sve kontam da je upitam šta je to ona čula o meni. A čoik joj tu, pa kontam i ne moram ja nju ništa pitat vala.

I tako tog svijeta odsvakud, a svi se nako dobro slažu. Nikom nije mrska naša hrana, svi mogu malina, svi mogu pojest kadaif, mlate rakije, slušaju one naše tamburaše. U neka doba i kolo zaigraše, krpe u ruke i vintaj ono. Ovo je već druga svadba na kojoj sam bio sa Švedima, baš ono Švedi Švedi, koji uredno igraju kolo, nemoš ih otjerat poslije. Još se okolo svijeta okupilo, svi gledaju, pa kontaju koja li je ovo svadba, čija li je. Meni malo to bilo beze, ma kasnije skontam nek me gledaju kad sam se fino sredio i uredio. Još sam kasnije i počeo mahat, pa nek se oni kontaju ko im maše ha ja.

Bio na svadbi čitavih 12 sati, izbacilo me iz stroja evo i danas se oporavljam. Oni moji isto djeca, nemoš ih kući otjerat. Taman ja negdje oko 2 njih nagovorim da je vrijeme da gonimo, oni su stari ljudi, trebaju se odmorit, i eto da se pozdravim s tim ljudima, ma kakvi. Ufatiše me pod ruku, neš ti niđe. I jedva ja nekako skontam neku izvlakušu, moram reko zbog staraca, kasno je njima, i neko njih nafata i ko neka vas još, a njih inače teško nagovorit. I hej ostanemo još 2 sata. Meni oči na pola koplja, njima ko klikeri. Stari se zapričo s onim Šveđankama, ne znam samo kako i šta su pričali, one ne pričaju naš, on ne priča njihov. Kaže reci ti njima da sam ja učio ruski u školi. Ma i mati je nešta pričala s njima. Na šta je to sve ličilo, pojma nemam, ja na rezervi, kontam samo da glavom ne zakucam od sto. U neka doba mu uze neka mala telefon, pa nas poče slikat sve. Mene izgrlile izljubile, joj ti si raja baš, moraš ti nama doć u Švedsku bla bla. Kontam se pusti me da spavam, pa ćemo gdje god hoš. U četiri jedva kući otišao.

I jes da je hrana bila baš bezveze, ali ne pamtim vala kad sam bio na zanimljivijoj i boljoj svadbi.

Noviji postovi | Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
316085