Princ of Perversia

O ukusima se ne raspravlja... po njima se pljuje!


08.10.2017.

o nasljedstvu...

Javili da je mater naslijedila neko ogromno imanje. Hej čuj mi da nešto naslijedimo, pa ja ni u Monopolu nisam nikad izvukao onu kartu da sam nešto naslijedio. Nisam ni skontao od kog, a vala nije ni da me interesuje plaho. I haj šta ću, odem ti ja to provjeriti. Dođem tamo, kad ono ogromna kućetina na malom brdašcu. Priroda okolo pravo fina. Kuća onako starinski izgleda, ko s kakve razglednice. Još ja baš neki dan govorim da je kakve kuće negdje u Toskani, pa one vinograde, kakvog kera i zajebancije, ma ono san mi se ostvaruje. Uđem unutra, vidim biće tu posla malo dok se sredi. Mislim ja sam navikao na život u gradu, ako se Sarajevo uopšte može nazvati gradom, ali već sam ja u glavi počeo kalkulisati kako bih se komotno mogao tamo preseliti.

Odem ja malo u prošetnju, eto da vidim to selo šta i kako, kakav je svijet. A u međuvremenu već lagano krenuli radovi po kući. Ja rekao da ću biti tamo dok traju ti radovi, fol da nadgledam. Ja se bolan već preselio tamo. I u selu bi ko nako takmičenje u trčanju. Kontam se sad ću ja pokazat seljacima kako se trči. A kako sam imao nakav ruksak, haj reko odoh skoknut do kuće da to ostavim, pa kad se vratim taman. Oni se ionako nešto kilavili. Ja u kuću kad tamo onaj ublehaš Konaković. O jebem ti mater, reko šta ćeš ti ovdje, eto on nešto poče meni objašnjavat, to je ranije dogovoreno, bla bla. Standardne političarske ublehaške priče. E kontam se baš se znaš čovjeku posrat u ćejf, da te treba tražit.

Ne može čovjek ni sanjati više, a da ti se on ne posere u sve to. Kako otvorih oči, oooj boli i agonije. Ne mogu uopšte pomjeriti vrat jer sam nakav živac ugnjavio. Super način za započeti nedjeljno jutro. Maloprije malko pomjerih glavu, kad se nisam obaljestio koliko me presječe, ono bukvalno obaljestio. I jesam, popio sam i tabletu i probavo neke samomasaže i kreme i ništa zasad ne pomaže.

08.10.2017.

o kafanama...

Odem sinoć u nakvu kafanu, birtija naka usred ničega. Ma da je zombi apokalipsa ne bi tamo tražio utočište. I to tamo đe vam ona Žena živi, njeno naselje, eto kolko mi je ofalila. I kontam haj tamo me neće niko prepoznat. Dva pića poslije eto ti konobara, kae on meni izvini jes... jesam, ja sam, prekinem ja njega. Još me časti pićima. Sreća nije me niko mimo njega prepozno ostatak večeri. Pa ne može više čovjek izać ko čoek negdje, anonimno, a da me neko ne zna.

Tačno mi dođe da se više oženim, samo da imam izgovor da ne izlazim. Haj vani, ne mogu, ne da mi žena...

 


Noviji postovi | Stariji postovi


Zašto je pile prešlo cestu!?

KkK



BROJAČ PERVERZNIH
251168