o brutovoj plati…

Svi znaju da je privatizacija bila najveća pljačka u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini, ali da pitaš koja je druga najveća, ne zna niko. E pa sad ću vam ja reći. Druga najveća pljačka jeste što se u toj ekonomskoj tranziciji nije prešlo na priču o bruto platama. Šta pod tim mislim? Evo čitam kod Kurtizmame kako ne zna šta će i kako će oko poreza, bruto neto plata i tako to, i nije jedina. Znači ostalo od onog sistema da se plata govori u neto iznosu. U jednopartijskom sistemu to donekle i ima smisla, jer je narod dobrim dijelom bio…

o crvenim kuhinjama…

Nije tajna da gledam one stanove po oglasima. Ne treba ništa, samo gledam. Pošto kod nas nije rijetkost da se prodaju namješteni stanovi, nako me malo i interesuje u kakim uslovima ljudi žive. I haj sve razumijem, ali crvene kuhinje su mi još uvijek nedokučive. Šta ti život mora uraditi da ti u nekom momentu kažeš eh sad ću sebi instalirati jednu crvenu kuhinju. Ono reci mi da imaš neku (golemu) traumu bez da mi kažeš da imaš neku (golemu) traumu. Volio bih upoznati te ljude koji se odluče na takve korake u životu.

o pokućnim majicama…

Kupio nakih pokućnih majica za sitne pare. Ove postojeće su se više izderale. Ja sve tipujem da je to od mog prekomjernog korištenja omekšivača, ono tolko ga je omekšalo da se počelo raspadati, jer ja mislim da ja koristim najviše omekšivača po glavi stanovnika. No vrlo je vjerovatnije da su više i one dotrajale od godina i godina upotrebe. Nego meni sad neka nelagoda nositi ove nove. Kod mene vazda bilo pravilo imaš majicu koju nosaš van kuće, ono boje izblijede, počnu otpadati slova i slike i šta ti ja znam i onda nakon par godina je penzionišeš i prebaciš…

o osmijehu… Jadrana?

Odem danas u jedan eminentan lokal, tik uz plažu. Imaju neki fol da nešta skeniraš na stolu, pa naručiš i platiš sve preko toga. I drž ne daj, ne fercera to njima, a ni meni se vala sad ne da skrolisati po onom ekranu. I ja ti fino mahnem konobaru, dolazi konobar sav veseo i čio, izvolte gospodo. Reko daj nam dvije pive i reci bogati muzici malo tiše. A fakat bila i neka muzika uživo, lik pored svirao na gitari. Jesam, kao kolega muzičar, dao sam mu neke pare, mi se u toj gildi moramo međusobno gurati jebiga. I…

o banovima…

Tačno bih ovim ženama, a i muškarcima da se ne lažemo, koji objavljuju one slike s nakim citatima oni fol nešta zaebani, lupio trajni ban na internetu. Neš sad nikako…

o joj vidi mu glave…

Ukucam na jutub neki sadržaj tražim i izbaci nekog lika, ne znam ko je, prvi put ga vidim, al kae on je među najboljim za tu tematiku, ako nije i numero uno. I već na prvu se vidi da lik zna znanje, međutim meni je nakon njegovih prvih par izgovorenih rečenica kroz glavu prošlo joj vidi mu glave. Nako ničim izazvan. Nije da priča nešto loše ili pogrešno, ono lik je bolji od mene, mislim zato ga i gledam, nije mu ni akcenat sad neki loš ili šta ja znam, nije lik ni ružan nit išta. Video ko video, pogledao…

o razmišljanjima…

Baš neki dan ležim u krevetu i ne mogu zaspati jer mi više glave pišti onaj EKG aparat, iz mene sto nakih kablova ko da sam dijete onog Franka Einsteina ili Neo u Matrixu, i još pride neka baba viče da je žedna ali je niko ne benda ni dvaposto. I tako eto ležim i razmišljam, štaš drugo i radit jel, kako se ni jedna ova blogerica nije sjetila to veče da me nazove, poruku pošalje, da pita kako sam, trebal mi šta… da me obiđe! A vamo me sve fol vole, ja im najdraži, život im bez mene nema…