Jel umre neko bogat, eto ti Bošnje odmah na internet da prvi napiše da mu je to sve džaba jer eto neće ništa ponijeti na onaj svijet. Neka duševna satisfakcija šta li, konačno jedan manje koji je bolji od njega. Ko da je zarađivo pare za onog svijeta, ljudi vidjeli i doživjeli, osvojili, udružili se, probali, predstavili ideju, prodali… što hiljade drugih zajedno neće. I da hoće nema šta više vidjeti i iskusiti mimo onog svijeta. Ali luzerski mentalitet, pa to ti je…
Oj sedmice, šta je ovo…
Barim se s jednom bombatre. Reko kad ćemo na kolu, kae ne pije kolu. Kontam se super, garant neki sportski tip, gleda šta jede i pije. Ruku na srce, to mi je nako poželjna i privlačna osobina, diže mi se na te stvari, seksi takoreć. Ma reko može i Pepsi, haj šta fali. Kae znaš ti šta znači Pepsi? Znam, skraćeno od Pepsi co… Ne! – Pay every penny, save Isreal, to je Izraelska firma, ko to pije taj kupuje IDFu gume za tenkove, time se finansira Mossad, nake priče navila se ne gasi se, a meni se spolovilo počelo…
U sportu danas recimo imaš ove ženske kategorije i ostali. U ženske mogu samo ženske i muški koji kažu da su ženske. A u ostale mogu svi, ali žene to uglavnom zaobilaze jer najfitiji muškarci su fitiji od najfitijih žena i logično štaš se takmičit da gubiš. E isto tako u ovim misovima je kontra, imaš muške gdje su samo muški (i pokoja žena koja [osjeća da] ima muda) i onda imaš ove ostale gdje u zadnje vrijeme pobjeđuju muški koji kažu da su žene, tako da imaš zemalja gdje je najljepša žena u državi muško. Eh obzirom da su…
Nekakva eksel tabela, pa treba mi nekih 30-45 minuta da popunim, malo je repetetivno. Ustvari, iskren da budem, ne znam ni jel repetetivno, repetativno ili pak repetitivno. Uglavnom, četiri sata proveo tražeći nekakve formule i kerefeke, kobiva da sebi olakšam posao…
Tvrdoglav sam, pa vjerovatno ko i svak drugi. Kad neko kaže de reci nešto o sebi i onda ta osoba kaže da je tvrdoglava. Ooo pa bolje ništa ne reći nego to, nervira me to, mislim nevezano za ovu priču. Ali ako neko iznese solidne argumente, pa mogu ja i po njihovom, što da ne. Eto sam usvojio komentare od Morgane i danas opet odem u korejski restoran čisto da utvrdimo da njihovo udarno jelo ne valja. A i od Laure, pa eto nisam ni bio sam. Čak ja to nisam ni jeo, da bude malo i po mom jel.…
Neki dan zovem jarana hajmo neđe, nešta, trebe ganjati, sankati se, pecati, na koncert, šta bilo. Joj kaže ne mogu, nisam najbolji, ni do čeg mu nije. Pa šta je bilo, ko (nije) diro, kae joj šuti jes vidio dole jes se zakuhalo pravo. Ma šta bolan? Kae ne pratiš ti šta nam rade. Ja reko Srbadija se nadigla na oružje opet. Drž ne daj, Palestina opet ratuje. Znači ja sam već piso da mi je malko i fascinantno koliko se našeg svijeta nadigne da protestuje zarad tamo nekog sukoba preko svijeta. Ali ovo je jedan sasvim novi stepen poistovjećivanja…
Odem jedne prilike, a to je opet priča za sebe, ta prilika jelte. Nije ni neka prilika pravo da vam kažem, više nako situacija. Odem u restoran. I tamo neki tip što bari neku trebu i ja. Dođe mlada, izvolitega, reko de ti meni ovaj bibimbap jedan i neku vopi njihovo. Možda i nije vopi, možda je bila neka njihova Skykola ili nešto tako. I donosi meni ta to jelo, i ja nako gledam šta ću ja to da pojedem. Nisam ja baš sivonja koji će navaliti u nepoznato kad je hrana u pitanju, ma koliko bio gladan. I ona…
Ponekad, kad me spopadne dobrila, ja kontam šta bi mi se sad moglo desiti da me poremeti u ovom ćejfu. I onda ja to uradim. Preventivno nako. Nema ništa od čekanja… Nego đe onaj Vrtlog? Nisam baš ni ja redovan, ali nešto ga haman dugo nema, da se nije oženio i on?
Nisam mislio izbivati iz ovog mjesta u kojem obitavaju ovi što pišu kad ne pišu, ali neke stvari se jednostavno moraju zabilježiti i podijeliti. Jedna od boljih…