Gledam došo onaj neki Jućuner u BiH. Za razliku od ostalog svijeta koji živi ispod kamena, ja sam ko i načuo za tog lika prije. Doduše, mislio sam isprva da je neki fudbalać. Nije, umjesto da se pitam ko je i šta ja proguglam. Čovjek je šoumen i zabavnjak. I to jebitačno dobar u svom poslu. Milione ljudi ga prati, i on dođe onako uživo i kod nas na turneji po svijetu. I sad se svi eto nešta nadigli da pljuju to sve. Zaobilazi te i staro i mlado, i kad konačno dođe neko kae e štas došo! Shodno tom njegovom dolasku, isplivala su tri nerviranja.

1) Ovi što se nešta prave da ne znaju ko je lik. I haj što ne znaju, nije se niko rodio pametan (ko ja). Uzmeš jarane proguglaš i vidiš ko je i šta je. Ja bih volio da se bavim onim obavještajnim poslom, samo da vidim šta ljudi vako inače guglaju. Nije ni pet minuta posla. Jok, ono da može, svaka druga rečenica bi bila ama ja ne znam ko je taj tip. Stvar nekog prestiža. Pa boli nas kita šta ti sve ne znaš. Ma ja, ali ja ne znam ko je on. Što je on kaže bitan. Ja ne znam za njega, pa implicira da nije bitan. Koga bolan briga šta ti znaš. I koga ti znaš. Poenta je da je došao neko bitan, nebitno jel tebi bitan il nije. Čovjek je jedan od najvećih šoumena našeg vremena. Ima brojke koje to potvrđuju. Matematika über alles. U konačnici ako neš dati minimum da se informišeš o temi, nemaš šta onda truniti na temu iste. Ti si najslabija karika, molim vas napusti studio.

2) Ovi što su konačno proguglali ko je, pa iskoristili da napljuju sve one što ga prate. To me onako napola nervira, ali pošto ne mogu pisati o polunerviranjima, pišem kao da je cijelo. Zapravo je tročetvrtinsko nerviranje. Olakšicu dajem što je svaka generacija ista, svakojaka starudija sebi daje za pravo da pljuje omladinu. I ta sama činjenica me samo dopola nervira, jer je ipak svaka stara generacija kivna na ovu mlađu jer s oni stari i to je tako, ljudska priroda takoreć, ljubomorni ba. S druge strane, ova tročetvrtinska, eto i oni nešta kobiva prosvijetljeni, jerbo ovi što prate tog lika su kao glupi. Kaže to je degeneracija društva, propali smo kakva nam je omladina, neće to na dobro i šta ja znam. Ti bi reko sve astronaut do astronauta, samo da eto ne upali taj strim s tim likom jednom i navuče se. Ista ta generacija, koja kritikuje, skupljala pare za Esmeraldu da progleda, ide tamo na red karpet da se slika s De Nirom, nosili onom Torabiju vodu tolko da su mi zgadili streljaštvo. Presto se ba bavit tim, nisi mogo gore otić od svijeta. Njima su isto govorili da su propast jer slušaju seks, drogu i roken rol. Njima prije govorili da su propalitet jer šalju žensku djecu da završe četiri razreda osnovne, onim prije da koriste wc u kući umjesto poljskog, itakodalje. Svaka generacija jedvadočeka da se usere ovoj novoj generaciji s nekakvim popovanjima i mudrovanjima i šta ja znam. Jednostavno je neprihvatljivo da neka nova generacija ima neka nova zanimanja i interese koji nisu tebi interesantni. A ne daj Bože da ti napraviti neko okruženje koje će biti ispunjeno kvalitetnim sadržajima, da neš ni pomišljat o ovakvim likovima. Jok, ratovi, ekonomske krize, inflacije, raspadi sistema, i kaže šta gledaš lika što vrišti, šta ti je tu zanimljivo. Hoću da vrisnem i ja, a meni odmah policiju zovu, kaže šta je, šta vrištiš! Ni meni iskreno nije jasan humor tog lika. Naporan mi je malo gledat jer je all over the place. Ni ne interesuje me, nisam mu u konačnici ja ciljana publika i znamo to i on i ja. Ali kontam da možda ni mojim roditeljima ne bi bila smiješna recimo Kita u Bila ili Bobo smradu skidaj gaće. Već mogu vidjeti pitanja a ko je Bobo sad ili što ga ovaj ganja? I da su nas kojim slučajem vidjeli da se tome keslamo, ne bi im bilo jasno što. Recimo mojoj generaciji su govorili da ćemo svi postati degenerici od kompjutera. Na pragu četvrte industrijske revolucije.

2a) Ma ja, znaš, ali nije to isto, govori materešina koja je padala u trans kad je Enver Lugavić Kice nastupao poslije onih super talenata. Kao eto ipak su ovo neki umjetnici, ovaj nešta skiči i tako to. Nisu sve javne ličnosti iste. I ni ne trebaju biti. Ja kad hoću da se opustim, daj mi neko narodnog veselja razumiješ, baš je meni stalo do one trebe od neki dan što ima dva PhDa i baš ću ja gledat njen strim gdje ona priča o demilbrifaciji stomatoma sedme paralele. Ne interesuje me jarane. Ja se tim stvarima interesujem u školi, na poslu i šta ja znam. Kad sam ćiku, daj da se opustim. Daj mi Kiketa Budaliketa. Zamisli Kike Budalike u prime timeu i TikTok. Ljudi ne mogu da shvate šta je njima zanimljivo u liku koji tamo nešto džambosa i galami pred kamerama. Uvali mu babuka fontele da pilji, da on može malo odmoriti nakon poslovne jebade. Neš s djetetom u park, da se istrči, da se ishoda, da vrišti, šta već djeca rade. Onda dijete to gleda na tvu, šta će. I ja upalim švedske akcione tako. A opet, razumijem ja i roditelje. De tamo, de vamo, jašu ti svi po glavi, niđe te. A dijete ko rupa bez dna, samo traži.

3) Oj šta ono bi treće nerviranje… Eh da! Lik koji mu je bio domaćin. Ja sam onako to malo na preskake gledo, da ne bih bio od onih koji nešta govore a šta to, ko je, kuda je to, rekti. Jebote imaš čitav svijet na dlanu ruke i mrsko ti pogledati. A imaš mišljenje o svemu. Uglavnom, kako to kod nas biva, dočekao ga je i vodao po gradu lik koji je onako tipični bosanski krkan. Lik koji mu ne zna objasniti šta je bilo u Srebrenici, baš u vrijeme tridesete godišnjice. Pa još oni paranoični dužebrižnici, kaže baš je sad došo. Niti mu zna objasniti da je muzej Zemaljski, a ne svjetla i tako još nekih krindževa je bilo. A ovaj opet pita i ispituje sve. Kontam hajde malo je to sve šoubiz, ali možda fakat lika i interesuje. S druge strane imaš publiku od 40 miliona ljudi, i to mahom omladine. I imaš priliku da mu predstaviš svoj zavičaj na interesantan način. Što ne možeš u kvantitetu, smisli bar nešto kvalitetno, neće bit mjesec dana nego dan jedan. Neko to prati, neko će reći viš što je ovom liku bilo zanimljivo tamo, hajmo i mi tamo. Besplatna reklama. Ono ga našlo vodat iz ćevabdžinice u piceriju, pa opet u neku ćevabdžinicu i na kraju ode u aščinicu. I sad lik sjedi za stolom, snima ga kamera, ovaj ga nutka da jede, on govori da ne može više jer je maloprije jeo, i ovaj ono haj de ba malo uzmi, i tako ono naše seosko natezanje oko hrane. Tačno isplivava onaj sirotinjski mentalitet gdje ti neko najveću čast ukazuje jer te nutka hranom jer je to vrijedno. Zato se svijet ne može načudit kad odeš zapadnjacima u goste, oni te ne nutkaju, njima nije jasno što bi to radili kad ima hrane u izobilju. I to vodanje po tim ugostiteljskim objektima implicira da u svemu tome ima neki tal. I to je ono što je najgore. Ali ne najgore najgore, nego najgore od nekoliko najgorih stvari. Imaš ti taj naš famozni sitni šićar, de da se on nešta okoristi, makar svijet propo oko njega. I javašluk i neznanje. Da ne znaš čovjeku sastaviti nešto smisleno, od prilike stvoriti dobru priču. Nije da ih nikad nema, nego ih nikad ne iskoristimo. Eto ne znaš, ne znam ni ja, nađi nekog ko zna, pitaj pametnijeg, pitaj nekog ko se bavi tim stvarima. Da ti sad taj isti lik dođe s autom i pokvari se, neš mu reć hajmo mi to nešto čačkat, nego kažeš imam ti ja jednu automehaničarku ona će ti to srediti sad pa sad, mala grmi! Ali ne možeš ti to kad imaš TBK koji je domaćin i nema lik uopšte kapaciteta za takva razmišljanja. I uvijek se nekako nađe tako taj neki bilmez. I onda skontaš da je to to, društvo je ba takvo, to su mu kapaciteti. To je samo preslika drugih sličnih situacija. Dođe neko sa strane de da napravimo nešto ovdje kvalitetno. I onda svak gleda da mu se ulijeće klizeći s dvije noge dok ga ne otjeraš. I to je baš nako lajtmotiv našeg društva, pogrešni tipovi na pogrešnom vremenu i ono ko ja ću njega zajebat jer je on glup, a ja pametan ehehe. A nako kad gledaš sa strane, ko kad dijete hoće namagarčit roditelja, koji ga eto nekad i pusti jer mu bude šega ili simpatično. Sutra kad bude pravio turneju opet, reći će koji ću kurac tamo da me šopaju pitom i ćevapima. Raja će kukat ne vole nas što smo muslimani ili koje već opravdanje dođe na red…