Miami vice

Nisam sklon porocima. Ma mislim jesam, ko nije, ali ih izbjegavam aktivno. Nije što sam karakter, naprotiv, nego što nisam. Da pušim, ja bih pušio dvije odjednom, šmrko bih na obje nozdrve istovremeno… you get the picture. A onda opet to sve s neke finansijske strane i nije isplativo, pare su ipak najbolja droga.

Ali mučim muku s tabovima recimo. Evo baš gledam na kompjuteru u jednom prozoru njih 78 otvoreno, u drugom 17, u trećem 5. A to je jedan uređaj. Pa na laptopu u jednom 24, drugom 20, trećem 9. Na poslovnom laptopu skromnih 9, od kojih bar dvije trećine mogu poukidati da ništa bitno ne propustim. Mobitel je zglajzo na svoj način, tamo više i ne brojim, i ne da mi se ni gledati. Namah me nakav srklet fata kad to vidim nagomilano. Tako zapravo i nastaju ti novi prozori, ne da mi se gledati u one prethodne, otvorim nove, oni se nagomilaju do nekih boljih vremena kad se nakanim da se tim pozabavim. U jednu ruku ja to sve moram preletiti, pregledati, preslušati, da meni šta ne promakne, nisam te linkove badava otvorio uostalom. A u drugu ruku nakon što se to eventalno svede na neki manji broj opet mi je srklet jer eto kobiva ništa ne radim sa sebe, a toliko toga interesantnog i korisnog za vidjet, pročitat, doživjet u virtuelnom svijetu…

14 0 komentara

  1. Isti sam po pitanju prozora. Otvorim prozor kao pogledat cu to interesantno kasnije, i ja ne pregledam i to se gomila i gomila a zao mi zatovriti dok ne pregledam to sto me je zaintrigiralo. Uglavnom ovako: stare stvari je najcesce najbolje baciti jer se samo zavitlavamo da cemo ih nekada koristiti.

Leave a Reply