o ranojutarnjem ustanku…

Spavam ja, štaš drugo i raditi u ta doba, i čujem poče pričat neko u drugoj sobi. Ja onako izasna, pa i ne kontam baš najbolje šta priča, kontam jel sanjam uopšte. Inače sanjam živopisne snove. A ne mogu očiju otvoriti, dođe mi to đahkad, da mi otvaranje očiju uzrokuje fizičku bol u predjelu istih. Pa ja to nako moram natenane da se raskrmeljam. I stvarno, ispostavit će se, da nisam sanjao ništa. Fakat neko priča u drugoj sobi. I ja šta ću, ustanem, kontam konačno je došlo sve na naplatu. Kad bolan nije. Upalio se laptop samoincijativno, odradio neki update, upalio jutub i navrnuo neki tutorial i onaj lik se raskokodako ko da je kod svoje kuće. Pola pet ujutro…

23 0 komentara

Leave a Reply