o (ne)vjerovanjima…

U neka doba skontaš da s ljudima ne treba raspravljati o svojim vjerovanjima. Pogotovo na internetu. Kad je ko koga prevrnuo na drugu stranu s tim pričama. A šta je onda i poenta ako ne to. Jedino budale pristanu na to. A onda si i ti budala jer dangubiš s budalama. Ne možeš pobijediti nikako.

Zato ću vam pisati šta ja ne vjerujem. Evo ne vjerujem da je ovaj blog u ovakvom stanju poslije ovoliko godina. I onaj blog je bio zapušten, ali ovo je na jednom sasvim novom nivou. Vidim da su nam dodali neku opciju Everest Backupa. Šta god to bilo. Deset nakih opcija, pojma nemaš šta koja radi. Pola ovog korisničkog interfejsa je neprijateljski nastrojeno prema korisniku. Dobro je pa ne udara. Zasad.

Iz nekog razloga ti moraš tri puta kliknuti da dođeš do vlastitog bloga. Za razliku od onog prošlog gdje si sve imao na naslovnoj strani, kako i treba biti. Ali zato mi je u prvom planu da se registrujem na blog. I to kad sam se već logovao! Znači koji kurac. Pa onda trending, ko da nas ima 4000 na blogu, pa eto promaći će ti nešto. U trenutku pisanja ovog posta naišao sam na neku stranicu u opcijama gdje ti prikaže koliko ti je koji post lajkovan puta. Ima koliko je dobio lajkova, kolko je dobio dislajkova, i koliki je saldo. Samo što mi nemamo nikakvih dislajkova, pa je pola te stranice suvišno zapravo. Pa onda nekakav baner o seksualnom obrazovanju na prvom mjestu. Kralju, da jebem ne bih visio na blogu.

Pa onda uzmeš čitati i dođeš do prvih 20, dalje ne ide. Samo što onaj deda iz Ko to tamo peva ne iskače sa sinovima. Ako nisi registrovan moš se jebat (za to je valjda onaj baner o seksualnom obrazovanju). A blog je onako i za ove što neće da se registruju, vazda bilo. Sjediš i čitaš. Znači ako nisi registrovan, ne možeš pročitati više od tih 20. I još ako se zadaju oni botovi, neš ni to. Ali hajde eto registrovan si, i onda ti treba ravno tri klika da uzmeš čitati šta drugi ljudi pišu. Zamisli da na jednom Fesbuku trebaš klikati tri klika i otvarati nekakve sakrivene menije da pristupiš sadržaju drugih ljudi. Otvoriš LinkedIn, Instagram, otvoriš bilo koju drugu socijalnu mrežu, otvoriš Jutub i tamo imaš 20 videova i za ostalo moraš tražiti nekakav skriveni meni da pogledaš još koji video. Pa to bi se preko noći ugasilo. Ali eto ovdje sve prolazi.

A tek kad uzmeš pisati post. Toliko nakih opcija, koje pojma nemaš šta rade i šta znače. Neku noć sam baš to malo čačko, znači gledam to sve, ne razumijem ništa šta je šta, a i ono što razumijem kontam šta će nam ovo, i huja me fata. Da neko kaže eh može ovo ovako, šta fali. Pola je na (lošem) bosanskom, pola na engleskom, nekakvi linkovi koji vode na neke treće stranice, nikakvog objašnjenja za većinu stvari. Evo sad dok pišem post i s desne strane mi je nekakav podnaslov izvadak. Čuj izvadak. Izvadim ga ja mami nečijoj ko ovo smatra nekim rješenjem. I onda u tom izvatku kaže da napišem sažetak (neobavezno). Sažetak posta jel? Ko pišemo mi nekakve romane ovdje, pa de napiši sad sažetak posta koji ima tri rečenice. Pa link koji ti govori šta je to, i ti klikneš i ode ti neđe s bloga. Ili rasprava, kaže dozvoli pingove i povratne pozive. Šta to koji kurac znači, ko koga i kako pinga i ko koga poziva. Mogu li ja nazvat neku blogericu da joj dahćem malo preko bloga. Pa imaš i ove oznake. Hajde, dodaš ti tu oznaku i onda dođeš na naslovnicu i piše tamo popularni tagovi, sad više nisu oznake. Malo vako, malo nako. Opcija čeka na pregled. Kakav pregled, kod doktora? Kome uopšte ta kurčeva opcija treba i što zakrčuje prostor. Pa onda imaš neke dodatne css klase. Niko živ ne zna šta je to i čemu služi. Ili block name. Gledaj bolan ovo, malo engleski, malo bosanski, malo viski, malo pepsi.

Gledaj ovo… Ja da pišem s nekim još moj lični blog. Dodam Morganu ili koga već, pa da ona piše ovdje umjesto kod sebe na blogu ili šta?

Dodaj stranicu. Kakvu više kurčevu stranicu. Stranicu čega. Kuda, gdje? Bjež ne mogu više, isrklećen sam. Živim za dan kad će ovo baš propasti, pa da se onda neko sjeti napraviti novo ispočetka i kako treba.

PODIJELI NA
LinkedInPin It
Oznake

44 0 komentara

    • Nista ja nisam fulala, nego se Rara ubacila u moj komentar i vasa se komunikacija nastavila na istom. Ne znam u kojim si vodama onda, ali nesto su ti mutne ?

    • Rara je svoja na svom (za promjenu).

      Ja sam ti u umjetničkim vodama. Uvijek bio. 😛

    • Eto vidiš, to je jedna stvar koju je blogger ipak elegantno riješio, i to vjerujem neplanski. Kliknem na jednom dugme na tastaturi, označim šta mi je ćejf, uprem paste i ono se prikaže na blogu. Kad bi sve bilo u tom maniru, gdje bi nam kraj bio.

    • Eto vidiš, to je jedna stvar koju je blogger ipak elegantno riješio, i to vjerujem neplanski. Kliknem na jednom dugme na tastaturi, označim šta mi je ćejf, uprem paste i ono se prikaže na blogu. Kad bi sve bilo u tom maniru, gdje bi nam kraj bio. [2]

      I ja sam jedan previše. [2]

  10. A kad nekome ostaviš komentar, moraš zabilježiti u svesku kome si pisao i kad, da bi provjerio kasnije ima li odgovora ? (ili još nisam skontala gdje to mogu naći)

    Dolaze novi ljudi, pisali bi kad bi ovo ičemu valjalo. Ima još nade… Dogurali bi do 15 bar 🙂

    Koliko opcija ima, a ja jednom uspjela naći kako da isključim komentare i od tad tražim tražim ali nemaaa ?

    • Pa to je jedna od većih gadosti koje su ovdje smislili. Nit možeš gledati gdje si šta pisao, nit možeš mahalati šta i gdje drugi pišu.

      Ima ta opcija, ne znam bil ti reko doduše, ne volim kad ljudi zaključavaju komentare. 😛
      Uglavnom kad tipkaš, imaš s desne strane ovaj prozor gdje namještaš kategorije, tagove i tako to. Pa skroz dole na dnu da ukineš komentare.

    • Našla saaam ? to je znači odmah uz ove tvoje pingove ? Baš ti hvala.
      Hm ma meni možeš reći, kad mi svakako ne zalaziš na blog :p

      Ako nekad uzmeš da radiš ovo od nule i ne uključiš me, smatrat ću to velikom izdajom :p

Leave a Reply