o istinoljubivim…

Čim ja čujem da neko za sebe kaže da samo istinu govori, ko da je sebi na čelu napisao zaobiđi me. U širokom luku. I hvala im na tome. Laganje je začin života. Ko eto neko se otima za bolničkom hranom. Tako je i sa životom. Kad ikad je Alka Vuica pjevala laži, laži, laži me. Ako neko zna, zna Alka profesionalka. Ko eto mi svi ne znamo šta je istina, pa ti nam došao, ili došla još gore, govoriti šta i kako. Eto baš ti. Paša, nisi ti toliko bitan da možeš samo istinu govoriti. Kad si neko i nešto, uradio se i znaju te, pa onda hajde de. A kad nisi, onda si samo naporan. Da ne kažem šupak. Nije isto kad dođe Kventin Torentino i kad ga Sanela pita kako izgledam, i on joj kaže baš si se zgovnala od proljetos kad si prekinula s onim Sendijem. I kad dođe tamo neki Adil i kaže joj isto, pa ne može baš. Ma bjeri bola, šta ti je. Neko bi sad i raspravljo da to i nije pošteno, kako može Kventin, a neko drugi ne. Ali ja i ne bih baš…