ibrahim_jukan-mutna_rijeka.mp3

Danas nekakav, ma bezveze nešto, haj da ne idem sad u detalje. Uglavnom pripremili oni one ko neke čajeve i vodu, kafa šta je već bilo i oni ko čajni keksići. Znaš ba oni tanki, bezveze, eto ono da moš reći ako te neko ponudi ne mogu opro sam zube. To je glavno, kae opro sam zube. Pa operi ih opet lafe, ha ja. Nego završilo sve i stojimo mi na molu i čekamo onaj brod. I neka šuplja i lik vadi taj keksić iz džepa i ispade mu dole. I podiže on i poče ono otpakivat dok mi pričamo i onaj celofan horgelja tamo, i istom mu opet ispade, ali komadić jedan. Eto nek je keks ko moj kažiprst, pa možda i ko palac moj jer sam, ruku na srce, bio gladan, a kako ona narodna kaže – ko je gladan ima velike oči. A taj komadić što mu ispade je bio površine ko jedan omanji dio mog kažiprsta. Recimo četvrtina keksa, možda i petina. I ja se smijem i govorim tebi se baš ne da to pojesti. Saginje se on, kontam divi lika jes kulturan, ja bih se napravio blesav i ostavio pticama da jedu. Galeb da može, iz oka bi ti izvadio. Ali u tom njegovom saginjanju kontam ja možda on voli ribe više, ko Morgana recimo, pa će im baciti u onu mutnu rijeku. Kontam, a to sam nekad prije skonto, one ribe se ba povazdan kupaju u vodi, a kad ih izvadiš smrde na sve strane. Kad uze lik ono i puhnu s jedne i druge strane i pojede. Tako da eto, što bi reko jedan ex-blogger, lijepa moja četiri zida…