halo

Danas u haustoru neki bruda. Nosi naku ogromnu metlu. On uz stepenice, ja niz. Haj ti, haj ti, znaš kako ono ide. Fol svi pristojni, neće niko prvi. Meni čim ponude ja gazim. Ne nudim te reda radi. Ovdje su ljudi inače čudni po tim pitanjima, pričao sam već o tome. Ne znaju se mimoić na stepeništu. Jesam ja nako korpulentan momak, ali dam se mimoić. Mislim da mi je novi sused.

Komšinka koja je živjela tu, pa kasnije i s momkom, je odselila. Nisam joj rekao ni doviđenja. I ne pamtim joj lik zapravo. Sjećam se da sam je prvih dana ganjao upoznati, da mi objasni gdje smeće baciti. Ovdje ti je to nauka čitava. A nije, pravo je bezveze. Meni kad mati dođe, pa je sva na fazonu onih jelena pred svjetlima nadolazećeg automobila. Ženo draga baci šta hoš i gdje hoš. Baš ću ja njima ovdje paziti, oni meni dolazili godinama i razbacivali se smećem i tamo one nekakve otpadne vode drito u rijeku i dimnjake bez filtera i šta sve ne. Osveta na mala vrata (smetljarnika). Nije baš da neću nikad, ali vala neću praviti religiju od toga.

Nego kontam možda vam i nisam pričo nikad, kad sam tek došo. Ustvari i prije nego što sam, pa bio jedan lik, ali malo južnije. I tako je nešta belajiso oko smeća, i dobije nekakvu kaznu. I tako sam ti ja onako u tim prvim danima, i kućiš se i onog otpada na sve strane. Pođem ja bacit smeće, skontam i ne znam gdje ću s njim. Gledo vako oko zgrade, nema nigdje kontejnera. Jel vam stvarno to nisam nikad pričo? Uglavnom, skontam da ne znam gdje mi je smetljarnik. I haj kontam, nafataću ja ovu komšinku pa će mi ona objasniti. I kad god joj ja odem, nema nje. Elem, vrijeme prolazi, ja već napunio tri kese, ne znam kud ću sa njih. A ima vako preko puta druga zgrada, pa neki njihovi kontejneri. A kad sam useljavao, pa jedna baba na prozoru prekoputa i sve gleda. Vani ciča zima, ona keti i čeka. I ima još ovaj jedan kolega, inače seljober koji ne zna zatvoriti vrata i svaki put krhne, a ide iz kuće u 6. I kucnem ti ja njemu, reko gdje smeće, sad ti on meni nešta priča, ništa ja njega ne razumijem. Reko morel kod ovih preko puta, može može kaže, i ja tu bacam redovno. A znam da nije tako. Sigurno je u dosluhu sa onom babom nadzornicom, pa da mi dohakaju. Ma haj kontam se u neka doba, nek mi napišu kaznu i valjda će mi neko reći eh to je pogrešno, vako trebaš. I sačekam ti ja da fol padne mrak, i ja onu kesu, kad taman dole neko dvoje novih komša, i tako malo u priču, pa između ostalog i o smeću i spase me sa gdje ko šta kuda, nikad ja ono sam ne bih našao. Eto vidiš, leap of faith, rekli bi.

Nego pođe ja o ovoj komšinki. Ona je nako malo, pa neću reći papanka, ali vidiš da nikad nije živjela u haustoru. Dolaze joj nake jaranice dobre, u kasna doba, pa nako kad se pozdravljaju, sve po haustoru ori. Meni nekad dođe da im izađem i da im se nagovorim, ali me to njihovo ponašanje u suštini i ne tangira. A bolan zna bit i kasno. Pozdravi se u stanu, kad izađe maši rukama, i vozdra. Izolacija nikakva. Ja jednom fol testiro, upalio neku zikamu i s druge strane kofol se ništa ne čuje. I tako ja živio u uvjerenju, kad u neka doba prolazim pored ovog stana, sve čuješ muziku. Uh pa kontam se i mene vako čuju, a muzika još i najmanji problem, čuju me kad… sviram.

Nego kad god ona dođe, ona ti prvo kaže haaalooo, ali nako onim nekim piskutavim glasom i kroz nos. Ne znam jel govorila to tom svom čoeku ili je možda imala neku mačku. Haj ga znaj. Meni to onako vazda bilo smiješno, pa sam onda i ja tako počeo govoriti ljudima na interfon kad neko zvoni haaalooo. Doduše ne piskutavim glasom, ali kroz nos nako. I mogo bih nastaviti, osim ako ove brude ne smisle nešto gore od toga…

amira_medunjanin – neka_pjesma.mp3

PODIJELI NA
LinkedInPin It

39 0 komentara

Leave a Reply