o osmom martu…

Jednom me Undinea pitala da kažem nešto o sebi. Ne preskačem (uglavnom) kad mi na jutubu iskoče žene koje igraju brzopotezni šah. Premda je muški šah na malo višem kvalitetu, žene je ipak u globalu zabavnije gledati. Bar ove koje se trude praviti šou, one mahniture sestre Botez, Nemo i ona mala Cramling, koju je uvijek divota gledati. Ima neku zanimljivu energiju koja je taman za onih jutub šortsa, ali vako kad sad malo razmislim da bi mi u nekom dužem formatu bila možda i naporna. Belenkaja (kojoj nisam ni znao ime napisati kako treba bez da proguglam // mislim ja je zovem Dina, ali kao da je ispoštujem bi trebalo po prezimenu jer mi nismo neka raja, iako nisam ni raja s Magnusom pa ga zovem Magnus//) mi je onako na prvu bila antipatična, ali je kasnije ipak osvojila moje simpatije. Dobra je s treš talkom. Sve su ustvari, a mene to pomalo i loži pravo da vam kažem (ne želim reći u seksualnom smislu, ali šta može drugo biti). Bonus points još ako izgube nakon silnog treš talkanja. Volim šah, volim žene, a sve to ne traje dugo, pa se čovjek zapita šta tu imaš ne voljeti. //Inače šah je vjerovatno jedini sport, uz brdski biciklizam, u kojem poznajem više trenutno aktivnih sportašica nego sportaša. Dobro, možda i u tenisu znam.//

Ja opet ne bih mogo lično igrati. Multiplayer izvlači iz mene sve najgore, pa izbjegavam i sa kim poznatim igrati bilo šta. Osim ako sam dobro umoran, onda nema šta izvući više iz mene i onda mi je nekako svejedno. Kad mi je neki dan Selina pisala da sam je uvrijedio (a ja joj se još i počeo budala pravdati da nisam), kasnije se kontam sreli smo se na blogu, ne u multiplayeru jaranice. Tamo ne praštam. Neko drugo ja. Maštovito i klizeći s obje noge s leđa. U kost. Kasnije mi obično bude krivo. Krivo (ponekad) što im se nagovorim, a skoro uvijek što izgubim kontrolu da me tamo neki ispizdi. Oko nečeg što nije ni bitno. Nako dijete te nakanta, jer živi u tom svijetu, spava igrajući, a ima i bolje reflekse jebiga. Nije to sramota, štaviše. Mada nisam ni ja za otpisati, reflekse kompenzujem u iskustvu i znanju (i velikoj ćuni, dabome). Ko trener i igrači. Imam viziju kako doći do pobjede. Samo nisam trener i niko me ne sluša. I tu je problem. Pa još kad ulaze u nekakve rasprave sa mnom poslije. Nekad ja to gledam sa strane, pa mi smiješno. Smijem se ja eventualno i samom sebi, ali ne ono ha ha, bilo je smiješno, nego više nako podrugljivo, kao jesi ispo glup jarane. Tamo im nešta prijetiš da ćeš im doći u sobu da podijeliš koju vaspitnu, ha završiš s općenjem im mame u sobi pored. Nisam ja bolan neki nasilnik, a još manje jebač. Ali ne mogu si pomoći. Volio bih to promijeniti kod sebe, strpati to u jednu novogodišnju rezoluciju, i na ho ruk, nova godina novi ja fazoni. Jedino što nešto tog kalibra ne stane u novogodišnju rezoluciju, treba mi nešto kolosalnih razmjera, nešto tipa 9/11, onaj kraj postojanja što su Maye predvidjele jer im je mrsko bilo pisati dalje kalendar za još 1000 godina unaprijed, ili Y2K.

PODIJELI NA
LinkedInPin It
Oznake

35 0 komentara

    • Pa ti voliš ruske klasike.
      Znam da gubim, gubim čitav život. No ne volim da gubim kad mogu da pobijedim.

      Sretan ti Osmi mart. 🌹

    • Pa, ne pobjeđuje se samo zato što se može pobijediti🤗
      Da mi pojednostavimo: Ne znaš da gubiš [2].

      Hvala, i tebi srećan 8. mart Tramvi♥️

    • Zamisli da odeš trčati ono čudo sa štafetom. A onaj što ti treba predati štafetu uzme telefon i gleda Tiktok JK dok onaj drugi tim normala trči pored tebe. Eto o tom ti pričam.

      Mogu ti reći da je danas bio dan solidan, s nekim lijepim vijestima.

  2. meni je interesantno bilo stvoriti misteriju oko tebe ili neku teoriju zavjere, kao “šta mi uopšte znamo o tramvajseksualcu? as far as we know možda je već kupio ovaj blogger samo zameće trag s novim pitanjima o tom kako kupiti blogger, možda ga zapravo pokušava prodati…” jednom mi je pravo bilo smiješno kad sam tako to zamislila u nekom scenariju, ali se ne sjećam kojem

    • Hahaha ostavimo teorije zavjere Lauri. 😛

      Sretan ti Osmi mart. 🌹 [2]

    • He joj… Ma bićeš ti udure za koji dan. 😀

      A ja sam ti… ko i uvijek. 😀 😀

    • Ja sam vazda imao dobre grupe i stvarno tu nisam imao problema. Štaviše, sjećam se samo jedne situacije s jednom ovom ženskom koja je nešto izbjegavala da radi, ni ne sjećam se izgovora više. Ja joj reko da se ne srkleti, ako joj se ne radi ne mora, odradiću ja. Samo je neću potpisati. Poslala sve sutradan. Raja smo i dan danas. 🤣

  8. Meni Dina otprve dobra bila, sad je malo posandrcala u zadnje vrijeme, nesto one figure baca dje im nije mijesto. Botez gambit redovno prakticiram kao opravdanje za coravost i neznanje. Nemo ko i iz filma, izgubila mi se iz vidika. A Crumling je simpa skroz.

    • Kontam dokle ce me FINO JE BILO tag odvesti kad naletih na ovaj post. Ma bez daljenjeg za Nemo :D, ali ima tome vec neko vrijeme, ja na stream ona poker igra. A interesantnija mi kada fura 64 polja. Meni je Dina favorit za usvojit me.

    • 🤣
      Ne pratim im ja streaming, jednom sam naletio kad je sastavljala neki Lego set. Ali nije mi se dalo gledati. Zato može vazda shorts kad naleti. 😁

Leave a Reply