o plaćanju usluga…

Neki dan ja kući, kad ovom čudaku komši paket ispred vrata. Čudak lik, živi tu ko zna kolko dugo, tek neki dan kupio otirač. Čitava zgrada ima otirač, samo on nema. Meni došlo da mu je kupim, nervira me, bode oči. Još bolan ovdje vazda vlažno, kako moš to tako. Tačno te ovo šarenilo svijeta nauči em kolko su drugi uhljupi po tim nekim higijenskim pitanjima, em koliko tu zapravo dobro kotiramo kao narod nako.

Nego došo ti njemu taj paket i vidim ja na paketu da je hrana u pitanju. Ono kao dođe ti zamrznuta hrana, pa ti samo podgriješ. Mislim znam ja da ima to, nego eto ne mogu se načuditi da to neko stvarno i koristi. Zato što je meni to ono… ma neću reći van pameti. Ali ću još nešta napisati, pa ću reći šta mi je to. A meščini da je i Selina nekad to nešto spominjala, a ja ne iskoristih dok sam mogao da joj nešto na to prokomentarišem, da malo protabirimo na tu temu, da proširim vidike. Tačno čovjek nekad ne cijeni male stvari dok ih ne izgubi, kao recimo eto to. Ili kad je pisala da pegla posteljinu, na što sam joj samo hotio zakolutat očima – ko ba pegla posteljinu i još bitnije zašto. Ili ključeve recimo.

Da se vratim na ovog mog uhljupa. Ne interesuje me na šta ljudi troše svoje pare, ali meni je to nekako bilo… A onda sam skonto da je do mene zapravo. Ja tačno imam neku arbitrarnu listu stvari za koje ne bih dao pare da me tučeš, a realno ima logike. Evo s neke racionalne strane kad sagledaš, neko ti napravi ručak razumiješ. I donese na vrata. I ti to malo platiš, ne moraš se peglati s prodavnicama, ne moraš trošiti vrijeme da kuhaš, mada ja eto to pomalo i volim pa ne gledam kao na potrošnju vremena, ali svejedno. Ne volim eto svaki dan. I ono na što bi najviše uštedio jeste što ne moraš razmišljati šta ćeš taj dan praviti za ručak. Kad se sjetim, ja dijete, mater ima pauzu na poslu i nazove baš mene i kaže šta ćemo za ručak. Godinama tako. Ne pita kako sam, osim ako nisam nešto bolestan. Ne pita šta ja znam, bilo šta drugo. Svaki dan šta ćemo za ručak. Mogo sam recimo u tom vremenu pisati postove, nek mi neko drugi kuha. A mislim meni svejedno zamrzivač pun hrane, pa u čem je onda fol. Mislim odeš u restoran, i tamo ti neko napravi da jedeš.

Ali nešto mi vjerovatno s neke emotivne strane tu ne leži i ne znam to ni opisati. Valjda ima ta neka imaginarna lista stvari koje ja percipiram da bih znao i mogao sam uraditi, i onda se meni ne isplati plaćati za to. Tipa čišćenja eto, platiš nekom cvaju il kolko već, očisti ti kuću, razumiješ. Neki dan gledam neki video, pa kao lik na Zemlji, pa malo odzuma i sve tako malo pomalo, pa eto ga na oblacima, pa se vidi i Mjesec, eno i Sunceta, i tolko ga je on odzumo, pa su sad neke galaksije, pa skupovi nakih galaksija, spirale, galaksijske sise, pa čovječe reko bi čovjek tom svemiru nema kraja. I ti kad gledaš to sve, kontaš ma sigurno ima tamo još nekog života. Ali sam isto siguran da u tom silnom prostoru istovremeno i sigurno nema osobe koja voli da čisti. Mokra krpa i ona prašina što se lijepi, pa se nešta saginješ i kriviš, neke nezgodne poze, fuj, realno šta i imaš tu voljeti. I mjesto da to delegiraš nekome, kad već imaš mogućnosti, ti se zaebaješ s tim, ribaš, trljaš, i sutra opet napada prašinčuga, ko da nisi ništa radio. Ja usiso neki dan, Bajram hehe, ko da ništa nisam radio. Bolan trebo je onaj Sizif čistit prašinu svaki dan, a ne gurat onu kamenčinu. Jel kamenčina il kamenčuga? Rara bi sigurno znala odgovor na ovo pitanje, ali ni nje nema nešto. 😿 Evo sam počeo pisati ko Kontalo, a što je najgore počeo sam koristiti ono njegovo gdje si frende, ali nako u sebi, gdješ to reći ljudima u lice, pa mi nako šega bude.

Ili recimo ona dostava hrane, pa ne bih za to platio, nema tih para. Haj nas 5, pa svak ponešto, pa i nekako. Al ja sam u kući (s dadiljom), i sad naručim tamo neki losos sa krompijerima za 5 marona, i kaže evo dostava još 5. Jednostavno u meni blokada. Đeš davat tolke pare na dostavu. A istovremeno da mi neko kaže evo ti auto, otiđi mi do nekog restorana na kraj grada i donesi mi ručak, i dam ti petaka reko bih mu daj ba nemoj me zaebavat, nek ti mater ide za te pare. Ormar sastavljo trokrilni tri sedmice ja mislim. Redo stvari po podu, čitava soba bila zauzeta od onih dasaka, leđa me ubila ko da sam… pa neko koga redovno biju po leđima dok sastavlja ormare. Ali ne bih ja dao cvaju il kolko već da to neko uradi mjesto mene. Jer kao ja percipiram da ja to mogu.

Nakav lik me zove mjesecima, kaže da mi složi investicioni plan. Ma kontam se samo si mi još ti trebao, ko da ja to ne mogu sam.
Ja sam:

PODIJELI NA
LinkedInPin It

54 0 komentara

  2. Ti doslovno jesi Nekontalo, samo iz dijaspore.
    Kako misiš ne voliš čistit? To ti ga dođe kao da si se preporodio, mentalno istresanje na krpe.
    Još bi’ svašta rekla, i da se posteljina pegla, i da je dostava super stvar, i da je taj meal prep super za nebacanje hrane i kontrolisanje kalorija, ali neću. Mogu do tad naći onu sliku gdje Dewy kaže “the future is now old man” i poslati ti.

  3. Pa realno, ko jos pegla posteljinu…

    Ja ne volim cistiti, ali nered volim jos manje. Samo sto ja ne znam cistiti kad su ovi moji tu, nego ja to sve istjeram vani, pa malo cistim uz muziku, malo lezim i citam (ti) blog, malo cistim uz ples, malo lezim i gledam seriju i to tako povazdan… doduse, sad imam robota da mi usisava i brise, pa pola posla obavi.

    Hranu lakse i brze sam otici kupiti, nego cekati da ti donesu.

  4. Imam peglu novu novcatu, jer sta je zena bez pegle. Eno je u dnu ladice od kreveta, ne znam da sam je ikad upalila. Ali isto tako, roba mi se susi u susilici i cim izvadim iz susilice onako vrelo ide na ofinger. Sta ce mi pegla? A tek posteljina i carape i kuhinjske krpe i sta ti ja znam. Nope!
    Imam prijateljicu koja radi od zvijezde do zvijezde i onda subotom dolazi sebi, nedjeljom pegla po cijeli dan kaze nakupilo se peskira, krpa i tako..
    Ali ciscenje s druge strane nekad stvarno dodje kao dobar ispusni ventil. Kad se mozak zasiti, malo fizike nije na odmet. 🙂

    • Ma nemam peglu, nemam ni peglu za kosu, kamol za odjeću. Baš tako, staviš na ofinger ili prostreš i eto. Jedino ne znam da li bi možda utjecalo kako na kvalitet peškira ako bi se isti peglali. 😀
      Ali posteljinu? Pa posteljina i jes da se pogužva. 😛

  5. To peglanje je zaostalo iz nekog, sta ja znam, starog doba. Pa ondaa polemike (natjecanja) među ženama u grupama tko šta pegla, a tko ne pegla. Imam prijateljicu, njena svekrva sve pegla, pa sad i ona mora.
    Nije glavni bit posta, a mi se svi uhvatili peglanja.

    Šta jedeš kad ti se ne kuha? Znači, nikad ne naručuješ nikakvu hranu s vana

    • Kad ste peglativne. 🤣
      Uvijek kako neko drugi radi. Pa evo ja postavljam novi standard gdje se ništa ne pegla, osim košulja i pantola na peglu. 😛

      Zavisi, ako sam na nogama uzmem doner pa donesem kući i pojedem. Ako sam kući, ako mi se baš ne kuha napravim nešto brzinski. 😀

  6. Kod vas bolje sniženja sad, nego kod nas za Black Friday.
    Meni je dyson br.1 kad je usisivac u pitanju. Bilo koji da uzmes neces se pokajati. Ako ti je skup, uzmi na rate. Nema kabla da vucaras, lagan, tih, na brazaka ocistis. A ti roboti sto sami fol ciste, ne znam kakvi su ovi najnoviji mada je sestra platila svoj oko 600 eura tad, i ja ga pozajmila od nje tad kad je moj stari crko, razmisljala sebi na taj fazon kupiti i hvala Bogu pa nisam. Vrti se cesto u krug na mjestima gdje je vec ocistio, a tamo gdje treba da ide kad se nakani i treba mu duze nego da sam ocistis, ako radis home office ide ti na zivce. Plus, coskove zaboravi ili ako imas vece pragove.

    https://www.mediamarkt.de/de/brand/dyson/staubsauger/kabellose-staubsauger?page=4

    • Sineee, p’ gdjes ti! 😀

      Znam da mi neš vjerovati, ali nešto si mi naumpala neki dan baš. Kad ni par dana poslije, eto ti nje na blog. 😀

      Pa uznapredovala je tehnologija od tad. Valjda… 😀
      Ma imam ja onaj obični, nego kontam što ne bi delegirao taj, od svih kućanskih meni najmanje mrzak, posao. 😛

    • Pa znaš mene, ja jesam scary. :p

      Ko bi tebe zaboravio…

      Ma pusti Morganu, nju više ni (njena) djeca ne slušaju. 🤣

Leave a Reply