o poklonima…

Mogu ti reć da mi je tegoba oko poklona. Štaš ti sad uzet nekom koga ne poznaješ baš najbolje. Zovne te neki kolega s posla ili neki tamo dalji rođak u goste ili na rođendan. Nit ga znam, nit mu znam interese, ne znam ni šta ga vrijeđa. Ni ne interesuje me, pravo da ti velim, zato i nismo bliski. Ne moš samo nako otić. Mada bih ja to najradije. Evo ja došo. Kud ćeš većeg poklona. A onda eto ni raji svojoj ne znam šta bih kupio. Šta ja znam šta sad oni žele. Ko da iko priča o tim stvarima. Svi govore ma nemoj ništa. Nije život film pa da kaže eh oduvijek sam maštala da imam neki penis ili šta ja znam, i onda ja to kao magično upamtim i sjetim se tik pred rođendan i kažem evo ti onaj penis o kojem si uvijek maštala da imaš. Uostalom imaju svi poslove, rade, ako čekaš mene da ti nešta kupim onda ti to i ne treba. Meni kad nešta treba, ja to kupim i eto. Mislim ja kupujem i stvari koje mi ne trebaju. S roditeljima mi je lako. Njima daš keša i nema im boljeg poklona. Idi brate pa kupi sebi šta ti je volja. A i potreba. Uvijek naravno trune a što si, ali kontam bilo bi mi i čudno da samo kažu fala sine. Djeca su najgora. Djeci meščini ništa nije zanimljivo, izuzev ona dva minuta dok otpakuje to sve. Sardinu da im zamotaš isto bi ti bilo ko i da je neki najnoviji Lego set. Treba im kupovat one matroška poklone, dok dođe do dna taman i odustane nekad prije. Ima ove djece, ja se maksuz nakanim da im odem do čaršije nešto uzet. Ma boli njih briga ba, malo to nešto provrti, konta u sebi imam još 10 ovakih i ode svojim poslom. Djeca ko djeca, ko ih može krivit. Možda sam i ja bio takav, ne sjećam se. Dao bih ja njima i love, al šta dijete zna šta su pare. Onda kaže de mama će ti to čuvati, ja već znam ona zapikala sebi neke čizme…

PODIJELI NA
LinkedInPin It

73 0 komentara

  1. Pa djelimično se slažem. Meni je muškarcima i muškoj djeci teško kupiti poklon. Mada, i djeca vole pare, probaj im tutnuti pa ćeš vidjeti. Ja recimo nikad dječije pare na sebe nisam potrošila.
    Vole svi, ko se parama ne bi obradovao, mene ovi bližnji kad pitaju šta ću, ja kažem para koliko možeš halaliti i kupim onda sebi nešto što bi možda bilo nerealno očekivati da mi pokloni samo jedna osoba jer je skupo. A opet, nekako mi bezlično davati novac nekome ko mi nije toliko blizak da mi to može reći, a s strane i to što kažeš – ako te ne znam dovoljno dobro kako da znam šta bi ti se svidjelo…

    Al je zato baš lijep osjećaj kad upratiš šta neko voli i šta priželjkuje, a ti potrefiš pa kupiš to. Ništa ljepše nego nekog obradovati poklonom.

  2. Haha reko da nisi kupovao nešto za valentinovo, pa kofol za “kolegu”. Ma svi kupujemo klišejske poklone, malo tko je baš originalan. Ali najgore ima onih maštovitih pa ti nisi maštovit kao oni pa se zadovoljiš s tim što im dadneš, a oni su tebi baš dali nešto dobro. Ako si s nekim blizak, najbolje je kupit neki poklon da se našalite s njim. I još gora stvar je što se svi pokloni kupuju pet do 12 i nemaš sad ti ni vremena kupovati i probirati. Kad bolje pogledam, zapravo mi nitko ništa ni ne kupuje, a dobro bi mi došlo da mi netko kupi neku glupost kao neki set sapuna, dezodoransa, kozmetike da ne moram ja sve sama sebi kupovat (haha).

    • Kruzenje para u prirodi. 😁
      Meni za poklon kupi knjigu, odvedi na rucak ili neki fin jednostavan lancic i necu se buniti 😜

      Tebi ne znam sta bi kupila, mozda neko zivo cvijece i napisala Vangelis na njemu 😂 Lauri bi neko putovanje, Undine ruz za usne, mojoj krajiskinji kremu joseon, ma svima bi mogla nesto naci to bas lako mada u zadnje vrijeme ne kupujem poklone ko prije, cak ni svojima a najvise sto nemam vremrena.

    • Pa može ručak haj. 😛

      Ruža ruži. 🤣
      Fino si ti to sve upratila, svaka čast.
      Ma šta radiš toliko? 🙀

Leave a Reply