o st. banani…

E čuj kae neko ne voli bacat hranu. Pa što bi trošio pare na hranu ako ćeš je poslije baciti. Baciš odmah pare i izbaciš posrednika. Još moš i uštedjeti tako.

Ja sam neki dan, teškog srca, zafrljacio jednu bananu. Kažem teškog srca jer sam zafrljacio i nekog grožđa, isto neki dan (ali neki drugi), koje je bilo bljutavo i nisam osjetio ni trun krivice ili žalosti ili šta već. Kontam jarane pa ovo nije… pa nije sad da nije jestivo, ali jedeš voće da se malo razveseliš, a ne sad da slažeš face sa svakim zalogajem, šta je poenta. I to je kobiva prihvatljivo, ali banane, e tu nema oprosta. Ja sam odrasto u domaćinstvu gdje praktički banani nije nikad bilo priznato da se pokvari. Jabuka istruhne, pa je zafrljaciš. Ili mandarina, ormar, romobil, ili… ma šta bilo. Ali banana, ma može ona uvijek još malo. I uvijek bi se našao neko ko bi jeo one crne banane. Znači ono nije banana više, raspalo se iznutra, fermentiralo, ali nema bacit. I još obavezno zaprijeti kaže nećemo više ni kupovat ako će se bacati.

Neki dan ja u prodavnicu i da kupim banane, a nisam imao banana u kući jedno dan dva prije. Kriza. Jednom bio u gostima i eto kae ima li šta da voliš da kupimo, pa reko može banana uvijek. I njima to čudno/smiješno što neko može vazda banana, još me zaebaju kasnije. Nego odem ti ja i sad tamo onaj bunt od nekih 7-8 banana i gladne oči to kupe. Ko da sam friško došo iz šta ja znam Sovjetskog Saveza pa nisam banane očima vidio. I još ja stavljam ono u kolica i kontam jarane ti sam i kupuješ volke banane, ko da si gorila kakva. Harambe za sirotinju. Pa de odlomi malo, prepolovi, a nešto mi ko gdje ću to, bolje ispast majmun nego nešto ne znam ni ja šta, jer nije ofiran sigurno. Ljudi ba lome, lome tuđe, kamol sebi, a ti se nešta ustručavaš. I već ja vidim da će se to pokvariti. I haj što će se pokvariti, nego što ću ja to morat pojesti. I stvarno je onako uzeh u ruke i kontam hoćel se iko sjetit mimo mene da ovo pojede. Kontempliram moram li ja ovo pojesti uopšte. Šta će reći ukućani ako vide (savršeno crnu) bananu u smeću. Kud će mi duša. Hiljadu misli u glavi. I prelomim ga nekako i Michael Jordan za tri poena. Ma nisam, dostojanstveno sam je ispratio. Kontam ima možda nekih ptica na tim deponijama. I baja. Nek i one nešto jedu. A možda je tako i bolje. Da se konačno prekine i prevaziđe ta kolektivna trauma bacanja banana.

PODIJELI NA
LinkedInPin It

103 0 komentara

  1. haha, joj tebe, pa ne priča niko o bacanju truhle, pokvarene hrane, ovdje je bila priča kad marketi bacaju čitave pakete pakovane, konzervirane ili bilo koje hrane zbog datuma na ambalaži, a ona sasvim jestiva.
    Normalno da svi bacaju truhlo, ja sad bacila tri šnite hljeba jer je pobuđavio.

    Ja banane volim kad su tačkaste, a od tih smeđih bude dobar banana bread ☺️

Leave a Reply