o vizualizaciji…

Neki dan napravim leće za tri dana. Nešto mi naumpo onaj moj fizioterapeut i odmah moram praviti. Odem mu ja jedne prilike i govori on ode da jede. Imaju kuhinju tamo. Pa reko šta je ručku, kaže leća. Reko gdje nađe leću jarane. Meni to ono ratno jelo, ko burek od riže recimo. Ma mislim jeli smo mi leće nekad i u poslijeratnim okolnostima, ali džaba, asocijacija ostala. Pa kae što, puna proteina. I ja ti kontam pa šta si to ti bolji od mene jarane, sad ću i ja napravit leću i odem do prodavnice1, kupim i uvrstim je u kućni meni. I ne samo da sam dodao jednu stvar više da kuham, nego sam i dodao suasocijaciju na to jelo. Sad mi taj lik onako asocijacija na jelo. Ko recimo ona jedna blogerka na puru ilitga palentu, a Morgana na pastrmku.

Nego, napravio ja toga za tri dana. I nako prvi dan ti ja fino navadim sebi, mjera što bi se reklo. Gdje i neće bit kad vadim onom kutljačom. I ostane kolko ostane. Sutradan ista priča, minus mjera i kutljača. Na prvom vađenju je nekako čovjek najkomotniji. Baaaš te briga koliko će ostati onog za idući dan. Svejedno ti izvadio premalo ili previše. Drugi dan je najgori definitivno. Ti sad moraš kalkulisati da izvadiš ravno pola, da ti sutra ostane isto tako pola. Ako izvadiš previše ostane ti sutradan premalo, pa onda de još nešta moraš praviti, ili ti ostane previše. Ma bjež. I ja navadim sebi, ono što je po nekoj mojoj skromnoj procjeni bilo pola, šta ću. Ušao sa neizvjesnošću u treći dan.

Treći dan je obistinio neke moje strahove. Naime, nisam ga dobro prepolovio dan prije, pa je tanjir bio pun do ivica haman. I to nije scenarij za pohvalit. Haj naspem ja ono u tanjir nekako, odnesem do mikrovalne da ugrijem, i tu ti nastaje problem. Onaj tanjir vreo, a valja ga odnijet do kuhinje. I ja to malo ko nekom krpom ogrnuo. I nosaj ono polako, cenat po cenat, da se ruke ne tresu i da ne prospeš sve. I ja ono nosim, i već u glavi vizualiziram kako mi se ono preljeva, jer je baš nako do vrha, pa još kad ti ono vrelo po prstima, ja ću to onako refleksno ispustit iz ruku. Ode tanjir, ode ona leća svuda po podu. Ja bos. Ima da se nagrdim samo tako. I kontam šta uopšte sad s te leće, hoš je usisavat, nije mi ono za usisivač, il onom mopom, a nije mi ni za mopanja. A da sad recimo onim ubrusima, pa treba mi pola rolne da ono pokupim sve. Najbolje imat kakvu džukelu, onu što jedvačeka da jede s poda kad ti nešta ispadne.

I ne bi ništa na kraju. Kontam eto vidiš, čovjek sve nešto planira u glavi i vizualizira… I ništa.

  1. Nisam ja naravno odmah otišao, kasnije nekad, kad mi je naumpalo da odem do prodavnice i obratim pažnju na policu gdje stoji. Nego ja to nako malo dramatizacije radi. ↩︎

PODIJELI NA
LinkedInPin It

67 0 komentara

    • Hahaha nisam, evo maloprije isprzila sebi file na buteru i bijelom luku, pa sam odmah dosla svojoj sebi. Mada leca mi je novootkriveno jelo i bas nek si me napomenuo da je sutra pravim.

    • Ma kako novootkriveno? :O

      Mogo bih ja vala radije sad tog filea nego leće. 😀
      Doduše ne ovako kasno. Zar se jede u ova doba? 🙀

    • Slabo se to u Krajini kuha, nama grah Alfa i Beta. I cujem nedavno od ove jedne zivi na tome reko’ daj kakav recept i tako bom 🙂

      Pa de, ko ti brani 😜

      Sto da ne, sad najsladje mada moram priznati da sam maloprije na trenutak pomislila je li to trebalo ovako kasno pa sam se sad popravila lubenicom, i to kojom i zalila kafom 😅

    • Pa nisi ti u Krajini. 😛
      Ma malo luk na ulju, zatrpaš lećom, naliješ vode, staviš malo krompira recimo, mrkve, peršuna, i staviš malo one mljevene paprike, posoliš, i jedno pola sata nek se to sve onako krčka i eto ti. Ne može jednostavnije od tog. 😛

      A nema. Ne umijem ja to napraviti tako slatko ko ti. 🙁

      Oooj, pa moraš sad dupli trening da potrošiš to sve. 😛

    • E pa probaj, pa javi kako je ispalo. 😀
      Svima nam je meščini gore izmišljati šta kuhati za ručak, nego zapravo kuhati. 🤣

    • Pa dobro, sad kad vas je 5 u kući može tako. Kad djeca odu ima da i vi kuhate za tri dana. 🤣

      Kako nema, grah i leća su ti među jeftinijim izvorima proteina. 😀

      Ma da ne bih još i to. Uopšte mi ne zvuči privlačno. 😬

    • Kako 5? Mozda i je, gluho bilo! 😅😅😅

      Eto to kad pređem na veganstvo ću jest grah i leću umjesto mesa!

      To ti barem neće ispast, al će se možda raspast!

    • Pa ti si žena ipo. 😁

      Ma oni samo neke splačine jedu. 😬

      Halooo, ne fristajlaj mi tako na blogu dok ne platiš rap taksu. 😌

    • Morao sam guglati da vidim šta je to. 😀

      Slabo vala nešto pravim supe. Naučio nekako da je to nije puni obrok i onda moram kontat šta ću još uz to, a ko će kuhat sto jela za samog sebe. 😀

  7. “I ja ti kontam pa šta si to ti bolji od mene jarane” hahah

    tako i ja vazda kad nešto tako nosim počnem nešto kao intrusive thoughts da vizualiziram kako mi ispada i onda se odmah prešaltam: nemoj misliti na to, stvarno će ti ispasti 😅 i na kraju se uspijem iskontrolirati

    znači vizualizacija funkcionira

Leave a Reply