o zelenim granama…
Vremenom ja sve više uviđam njihove mane, one moje vrline. Nikad na zelenu granu…
tramvajsexualac
pjesnik što ne vjeruje u vlastite stihove...
o starim handrmoljama…
Maloprije kihno malo jače, ufati me nešta u leđima, nemoš se pošteno ispravit. Šta je ovo vako…
o Praskozorju…
Od svih stvari koje me interesuju na ovom blogu, na skroz drugom kraju te krajnosti se nalaze imena blogova kad se objavljuju novi postovi. I iz nekog razloga niko se još nije udostojio da to promijeni, da umjesto imena bloga…
o začinima…
Ima koji mjesec da sam probao neku rižu sa možebit kurkumom. Totalno je promijenilo moje poglede na rižu (koje je bilo poprilično pozitivno), znači moš samo jest nako beshljeba. Ako ne računamo so i biber, what's cooking?
o onim danima…
Ima dana najbolje ništa ne govorit…
o izgaranjima…
Brat bratu ako sam bio i 5 sati vani što me nije spriječilo da izgorim ko Silencija onomad ono jednom…
o novim počecima…
Vrijeme je za nove početke…
Ne zna čovjek bil prije plakao od sreće ili od tuge…
o ljiljanima…
Spazim neki dan neka dobra batre. Malo bolje se zagledam kad ljiljani. Ja mislim da mi nema većeg bonerkilera nego kad vidim žensko u kombinaciji sa ljiljanima. Njena tetovaža, njen opis na instagramu, slika njenog covera na fejsbuku, njena zastavica…
o maratonskim gledanjima serija…
Nekad me ufati nešto pa se prihvatim maratonskog gledanja serija. I onda se ja nekako skroz empatišem s tim likovima, ja proživljavam njihove tragične sudbine, ja patim sa njima, pronalazim se u svemu. Fol i meni je tegoba, i mene…