Kategorija Rondanje

Vremenom ja sve više uviđam njihove mane, one moje vrline. Nikad na zelenu granu…

Maloprije kihno malo jače, ufati me nešta u leđima, nemoš se pošteno ispravit. Šta je ovo vako…

Od svih stvari koje me interesuju na ovom blogu, na skroz drugom kraju te krajnosti se nalaze imena blogova kad se objavljuju novi postovi. I iz nekog razloga niko se još nije udostojio da to promijeni, da umjesto imena bloga…

Ima dana najbolje ništa ne govorit…

Brat bratu ako sam bio i 5 sati vani što me nije spriječilo da izgorim ko Silencija onomad ono jednom…

Spazim neki dan neka dobra batre. Malo bolje se zagledam kad ljiljani. Ja mislim da mi nema većeg bonerkilera nego kad vidim žensko u kombinaciji sa ljiljanima. Njena tetovaža, njen opis na instagramu, slika njenog covera na fejsbuku, njena zastavica…

Nekad me ufati nešto pa se prihvatim maratonskog gledanja serija. I onda se ja nekako skroz empatišem s tim likovima, ja proživljavam njihove tragične sudbine, ja patim sa njima, pronalazim se u svemu. Fol i meni je tegoba, i mene…

Moji prelasci na zelenom za pješake bi se mogli okarakterisati kao prilično odvažni, obzirom na nivo saobraćajne kulture i generalno vozačkih sposobnosti degenerika kojima sam okružen i s kojima sam primoran živjeti. Pošto sam skonto da je ona Silencija došla…