o ženama kriminalaca…

Gledam spengali nekog prodavača droge, pa reko da vidim ja ko je taj polusvijet. Ne znam ni ja što se interesujem tim temama iskreno, nemam nekog racionalnog objašnjenja. I vidim žena mu neka bombatre. Baš nešto razmišljam o tim ženama koje privlače taj kriminalni polusvijet, kako vazda njih u medijima prikazuju ko neke žrtve. Kad se recimo dva kriminalca udruže, pa fasuju od nekog trećeg, svak kaže super dva govneta manje, kud i taj treći nije zaplatio sa njima. Ali žene imaju taj neki imunitet. Kao jadna ona znaš, nije ona ništa kriva. Vazda se potura ta neka slika infantilne žene koja ne zna svjesno napraviti loš izbor u životu. Ma ništa ona ne zna ustvari. Vazda je nju neko prevario, neko je nasamario, nagovorio, psihopata on. Neko muško, kad vidi tog nekog potencijalnog klošara i pređe na drugu stranu ulice, to je minimalno što je mogao i morao uraditi. To se očekuje od tebe, šta ti imaš tamo nešta s kriminalcima nekim. Ali za ženu je default da nju neko prevari, jer takim ženama se inače gadi taj neki lagodni život od preprodaje droge. Ona gore dvojica što su se udružila, to je planski. Tu niko nikog nije nasanko, nije niko nikom prijetio da uđu u to ortaštvo, ali sa ženama je pak drugačije. Ne zna ona koga ima pored sebe, a kad otkrije to je već kasno. Ja ti jedne prilike upoznam jednu bombatre tako. I normalno prvo što sam uradio, kako se zoveš jel, pa kako se prezivaš i čim sam čuo prezime kontam nešto meni to poznato zvuči. Kae ode ona da nam naruči da jedemo ili pijemo šta smo već radili, ja fino proguglam i vidim da joj jal amidža il neki babin rođak neki ratni zločinac. Fala, doviđenja i prijatno. Nisi (više) moj tip…

o januaru…

Ovaj januar je baš bio drama naporan. Mislim generalno su januari nako naporni. Doduše prošli sam bio u nekom preseljenju, pa mi je to ispunilo dane, sastavljo one namještaje. Pričo sam već meščini da ima nešto opuštajuće u sastavljanju namještaja. Valjda to što praviš nešta rukama. Nisam baš od onih destruktivnih tipova. Svijet se, između ostalog, dijeli na ove destruktivne i konstruktivne tipove. Ja sam docniji definitivno, a Rara je recimo predzadnja. Ona stavi neku svijetlošarenu podlogu i piše bijelim slovima po tom. Destruktuiše nam ovo malo vida pod stare dane. Ali me tješi da je ovogodšnji januar prošao. Dogodine…

o uplatama…

Saću vam ispričati šta se desilo. Sjedim ja danas i zijevam, ili šta sam već radio, kad stiže obavijest na fontele da mi je legla neka uplatica. I sad ja gledam, a ništa mi nije jasno, ko šta kako odakle. I prerovim one račune, i skontam da su mi uplatili što su mi dužni. Mislim nisam ja ni znao da su mi dužni, nego oni to onako samoincijativno. Jes fin osjećaj kad nešta nenadano legne na račun, a da nije plata.

o rođaku njegove rodice…

Kad si s one (gore) strane tridesetih, najbolje što ti neko može poželjeti je da te ne bole leđa. Tako da ti je to od mene. A ove žene, sveskupa s onim pokvarenjakom Lulom koji je zaboravio na nas, ako te se sjete – sjete…

o lajkovima…

Tačno treba uvesti komentare na lajkove ovdje. Ono iz rubrike maštamo da imamo neke sposobne administratore. Nekad neko dobro sroči komentar i ja to čitam i kontam pa i ja bih ovo prokomentarisao tačno ovako, ali kad je ovaj već, nema potrebe da se ponavljamo. Samo bih im udario lajk jedan na to napisano. Ali nema…

o gljivama…

Život bez jogurta, bar onog tečnog, je bio jedan od onih životnih kompromisa na koje sam nerado pristao. Nije me niko ni pitao, samo se jedan dan probudiš i nema više tečnog jogurta. Ima jogurt, al čvrsti. Ima i voćni. Ima kefira, ima i onog ajrana, ima i nakih sličnih stvari da sad ne dužim, ali baš onog našeg tečnog jogurta i nema. A ja to baš volim za doručak popiti. Doduše ima vako po nekim specifičnim prodavnicama do kojih meni ne pada na pamet da se vozikam po sata tamo vamo na drugi kraj grada. Uglavnom u neka doba sam dodao vode, pa eto ga haman dođeš na isto, nije baš, ali može proći. Ali recimo za gljive, koje isto volim i od kojih sam baš neki dan napravio vrhunsku čorbu (krem juhu* zapravo), i nema neke alternative. Teško da bih mogao zamisliti život bez gljiva, i baš zbog ja recimo nikad ne bih mogao živjeti u Dohi. * sve su supe supice, samo je juha od gljiva

o ljubavi…

Čitam nako dvoje se guzilo i onda se ona njemu osladila u međuvremenu i zaljubio se, tipično muško jel. A ona mlada i atraktivna, pa joj i nije do ljubavi – logično. I pazi sad, levat, zbog tog, skoči s broda u more da ga nikad više niko nikad ne nađe. Kobiva da nju zajebe šta li. I pitaju sad nju za komentar, kae ženska bilo mi je hladno. 🤣 Valjda dok su ga zvjerlali odozgo i tražili tog nesretnika u moru, napuhalo je. Mislim ta ženska jest bombatre, ali nećeš sad skakat s broda i zbog nje… već na nju! Mislim vako čitaš sa strane, komično je to malo, ako ne i tragikomično. Nije ba lako muškim po tom pitanju, žene to ne razumiju, a niko te ne pita hoš ti to tako u životu. Pa onda kontam u nekom momentu jaro ovo sam mogo i ja vako, ja sam nako poprilično kasno ušo u pubertet, još kasnije izašo, uh kad se sjetim. Sreća jedino što nisam bio pretjerano zaljubljiv u ta doba. Doduše onda i nije bilo brodova ko sad, ali sad sam već i izašo iz tih opasnih godina i situacija tako da vam se nije sekirati za mene…

o narodnim mudroserinama…

Ne moram ni pisati, svi već znaju kuda ovaj post goni. Ali za ove što se prave blesavi, sad ću sklepat par redova. Odem ja do prodavaonice i kupim ove standardne stvari za hranu i kontam šta mi još treba, treba mi sapun, tečni. Imam DM tu, i da nema ove jedne zgrade, vidio bih ga komotno s prozora. Ma reko ko će sad ići do tamo, s cekerima tegliti jer sam bio u prednovogodišnjoj kupovini ko da sutra ne postoji, de ja ću sad u prodavnici uzet i vozdra. I uzmem ja. I sad da probam, oj smrdi sapun na one sapune što budu po jeftinim kafanama, benzinskim pumpama i onim nekim objektima sličnih namjena. Mislim nije da smrdi smrdi, nego ima baš onaj oštar miris nekakav, ma baš ono što stavljaju na gorespomenutim lokacijama. I šta sad da ja radim, da perem ruke što ćešće da ga prije potrošim i da mi stalno smrdi ili da razvučem pa da mi onda smrdi još duže. Znači ako je vjerovat staroj narodnoj, da se po sapunu godina poznaje, a jeste, meni je sve jasno kuda ovo goni. Nemam se ja realno čemu nadati u ovoj godini…

o kvaliteti…

Tačno sam skonto da više nema kvalitete. Svi gledaju samo kako da sfušere. Od onog donerdžije do doktora i šta ti ja znam. Baš je njega briga što samo onaj poljev stavi po vrhu i onda ti frca na sve strane u prvih par zalogaja, jedeš maltene samog sosa, a onda sve ostalo suho. Misliš da on sjedne na pauzi i konta mogo sam (i) bolje. Al u 8. Ili šta ja znam kad odem kod doktorice, šipak će ona mene komplet prepipat da vidi gdje tačno boli. Jarane ja kupim premium proizvod, šatro, ali platim premium cijenu i umjesto da imam premium iskustvo ja kuburim ko da sam uzeo nešto osrednje. Brate ako sam platio, pa fino mi pruži što sam platio. Ali čim ti daš pare, nea, takneš makneš snalazi se kako znaš i umiješ. E pa neću ni ja više. I ja ću sad, šta ja znam, namjerno felšat note kad sviram i prepričavat dosadne filmove, kad budem ljubio otvorit ću oči, i koja mi već gadarija ne padne na pamet. Pa da vidimo ko će duže izdurati tako…