o ne daju mi mira…
Danas nekakav sastanak i ona šefica sjela kod mene, ko zajedno ćemo mi to. Šta ćemo bona zajedno, idi u svoje odaje ženo, prođe me se i mog mi ćoška. Raspričala se ona, a ja sve hoću da bježim kući. Reko izvini ja sam došo još jutros nekad, ja moram ići nešto sam se dogovorio. I taman ja preko vrata, kad na vratima ova druga. Povazdan sjedim tamo, razumiješ, ništa ne radim i dosađujem se. I kad sam konačno krenuo kući i sad mi našla pričat neke priče. Ne interesuje me ženo draga, pusti me da idem.
ja došo
Nakav lik, zasitio se života u dijaspori, vratio se i prvo što uradi ode pred kamere da ispriča narodu da je on eto došo. Nije mi uopšte jasan taj svijet. Ruku pod ruku s onim što odoše. Ode on kaže. I sad kamere, reporteri, ode neki Himzo Alagić iz Bužima da zaradi lovu u Neuobermehengarmiškirhenbergu. I zidovi plaču što on ode. Halo čovječe, kako ti nije ofirno to sve bolan. Haj da on kaže eto ja sam bio tamo negdje preko sedam mora, vidio svašta nešto, naučio, zaradio, pa me eto da uložim tu i napravim neki biznis sad kad znam znanje. Da probam, pa ako uspije dobro i jes, ako ne uspije neću propast imam gdje. To je ledžit i poželjno, da budeš za primjer drugima. Nisi se rodio u državi koja je privlačna stranom kapitalu, otišo, hrvo se da nešta postigneš i eto sad da probaš svoj na svom. Nego kae lik došo nema s kim gore kafe pit. A sva mu familija u dijaspori. Kaže samo u Bosni možeš otić upo bijela dana i s nekim pit kafu. Moš s besposličarima koje treba zaobilaziti u širokom luku a ne kafenisat s njima. Nema niko normalan/pošten ko pije kafe usred radnog dana. Osim Bruteta možda…
o mađioničarima…
Gledam nekakav klip o nekim ženama za momačko večer jer se ta neka valjda udavala, pa im umjesto stripera došao mađioničar. I evo sad kontam kako to nije uvijek praksa, uvijek možeš otići u striptiz klub, a kome je do toga pored tolke golotinje dostupne na dlanu ruke, doslovno. A mađioničara vidiš možda jednom ili nijednom u životu. Meni je to oduvijek bilo zanimljivo (a kome nije jel). Još od prvi puta kad sam kod jarana, onog što sam kod njeg jeo klepe jednom u životu, pa njegov stari nam pokazo nekakav fol s kartama, izabereš jednu a on je pogodi, a mi padali na guzicu kako je to sve magično bilo. I normalno kad smo ga pitali kako to ide, da i nas nauči, kaže on da je fol u brkovima, moraš imati brkove da bi mogao izvesti taj fol. A on imo brkove onako ko Staljin, samo eto čovjek nije bio sovjetski diktator sa Kavkaza.
Jednom su na tv prikazivali neki fol Davida Coperfielda, kofol interaktivni mađiniočarski fol preko televizije. Nekakve karte na ekranu, pa ti staviš dlan na jednu, pa on to tamo nešto pomjera, hu ha. A bili oni stari televizori, pa kad god dotakneš onaj ekran nekakav naelektrisan, ne znaš jel te trese struja ili magija. Ni ne sjećam se šta bi od toga svega.
Ali se sjećam jedne prilike dok sam bio mehke duše i topla srca, pa se zanimao nekim radionicama za djecu. I bio jedan kolega na štandu pored, a on mađioničar. I normalno sva se djeca okupila, pa i ja međ njima, a što ne bih, i ja sam nečije dijete. I sad on jel neki fazon da izvede i treba mu neko iz publike i baš mene klipana pored tolke djece izabere. A ja da sam se otimo i govorio de neko dijete bolan, šta ću ti ja, pa i nisam baš. Štaviše, ja jedva dočeko. I tako ti ja izađem pred nu djecu, skupa s njim, a možda sam i u publici ostao haj ga se sjeti više. Elem, imo ti on nako uže i neka skalamerija na tom užetu koja klizi. Ko neka lopta ili kocka probušena i kroz nju to uže, tako nešto. Uglavnom on ti u neka doba zaustavi to čudo što klizi onako na sred užeta, protivno svim zakonima fizike, ali u skladu sa svim zakonima dobre zabave i magije. I eto ko de ti, da on pokaže da to nije neki fol, nego baš magija. I ja ti ga se kontam pa znam ja paša moj na kom principu to funkcioniše, nisam ja baš od jučer. I ja ono cik cak, kad čudo ne staje, samo skliznu s jedno kraja na drugo. Djeca se smiju, kaže on de ti opet. Ja opet, ono ne staje. Opet, ništa. Uze on, njemu stade na sred. Ponekad se sjetim i razmišljam o tome…
o Tomu Henksu 2…
Gura kolica tamo ispred nekad kafića, a sad ko zna čega, u koju sam znao otići s roditeljima kao dijete i tamanio one bombica kolače. Nešto smo čak i prozborili, da me ubiješ ne sjećam se šta. I već ja vidim Morganu (koju sam isto sanjao, a kojoj je i rođendan evo samo što nije, ali vjerujem da to nikog i ne interesuje) kako mi govori pa javi joj se, i javim joj se ja. Reko da vidim jeste zdravi i na broju. Kaže povećali smo se brojčano neki dan. Neko bi reko vlaški tarot. Ali ja ne bih…
o sastancima…
Sedmično imam nekih osam-10 sati sastanaka. Čim uprem na ono dugme da se priključim, ja sebe istovremeno isključim. Pa na to sve imamo još neka dva sata dodatno sastanaka na moju inicijativu, da mi prepričaju šta je bilo na ovim obaveznim sastancima i šta ja tačno treba da uradim. Kill me pls…
intrusive thoughts win
Trčim danas ko blesav i on namjerno čeko da sam na dva metra i pođe mi dizat onu rampu. I ja mjesto da stanem, ko sav normalan svijet, i sačekam drugi, ja mu nako skočim na onaj brod ko Sandokan iz mlađih dana. Gledaju ljudi u čudu. A i ja se samom sebi nisam mogo načudit, šta mi bi…
o reply…
Jebo ga više i reply kad ja moram skrolat negdje u kukuruze da nađem reply dugme. Puno bi nam bilo da imamo ispod svakog komentara reply dugme ko što ima sve i jedna normalna aplikacija pravljena za ljude od 2008 naovamo. Ko da je to neka nauka napraviti…
o jednokratnim jelima…
Jednom sam, kad sam bio mali (ako je takvo vrijeme ikad postojalo), bio u gostima kod ovih kućnih prijatelja i mati nam njegova napravi klepe. Meni se baš svidjelo. Nikad ja više klepe nisam probao.
Pa sam neke druge prilike probo Karađokinu šniclu (heh) ili tako nešto se zvaše, ko srolana šnicla i u njoj je bio neki jal kajmak il sir. I to mi se isto svidjelo i pravo je dobro bilo, bez obzira na ime. Samo eto, ko i s klepama, ne dade se da ja to oprobam još koji put.
o Tomu Henksu…
Tom Hanks na setu i ja mu oblačim neki mantil, onako maslinasto sive boje. A on slojevito obučen. Pa mu uturam neki papir u jedan od onih džepova, ima scenu, treba to pročitati nešto. Haj da vidim kako ćeš, on nešto, al nije to čemu. Glumi nekog, jal sovjetskog jal istočnoevropskog oficira. Pa reko bolan ovako ti to moraš, pa ja malo povisim ton, malo ubacim onog istočnoevropskog akcenta. Kontam se mogo sam i ja ovo…